Svaki petstoti Srbin iza rešetaka

– Zatvori u Srbiji su prepuni. Trenutno se iza rešetaka nalazi 9.500 ljudi, dok na svoje mesto u zatvoru čeka više od 6.500 osuđenika – rekao je načelnik Odeljenja za sprovođenje alternativnih sankcija Damir Joka u izjavi za „Politiku”. Kada se broj stanovnika podeli s brojem zatvorenika, ispada da je svaki petstoti stanovnik ove zemlje – iza rešetaka.

Joka je ukazao na to da su zatvorske kazne izuzetno skupe po državu i da treba težiti alternativnim sankcijama – kaznama koje podrazumevaju rad u javnom interesu ili uslovnu osudu sa zaštitnim nadzorom.

Ova Jokina analiza spada u deo programa Ministarstva pravde Republike Srbije i Misije OEBS-a u Srbiji koji su juče predstavili „Projekat reforme zavodskih sankcija i uvođenja alternativnih sankcija”. Za tu priliku organizovali su posetu predstavnika medija zatvoru u Padinskoj Skeli.

Ovaj zatvor ima kapacitet od oko dve stotine zatvorenika i jedan je od tri zatvora u Srbiji „otvorenog tipa”. Tu dolaze takozvani lakši zatvorenici. Ovaj zatvor je trenutno jedno veliko gradilište. Biće izgrađeni novi paviljoni. Očekuje se da će zatvor koji se gradi u Padinskoj Skeli početi sa radom sledeće godine, a najavljena je i izgradnja zatvora u Kragujevcu, Kruševcu, Pančevu i Prokuplju.

Proces reforme je deo transformacije celokupnog pravosudnog sistema i u velikoj meri će zavisiti od uspešnosti praktične primene alternativnih sankcija koje su u srpskom zakonodavstvu značajnu ulogu dobile usvajanjem Krivičnog zakona, januara 2006. godine. Prema nezvaničnim podacima, uslovi za početak izvršenja ovih sankcija biće obezbeđeni tek do kraja ove godine, kada se zaključe ugovori sa javnim preduzećima, ali i kada počne da radi relevantni koordinacioni odbor.

– Ove sankcije su predviđene za lakša krivična dela, za koja je zaprećena kazna do tri godine zatvora, za mlade počinioce koji su prvi put osuđeni. Trenutno ima oko 500 osuđenih na koje bi se mogle primeniti ove mere. Država dnevno mora da izdvoji najmanje 1.000 dinara po zatvoreniku, što znači da bi primenom alternativnih sankcija Srbija uštedela više od dva miliona evra godišnje – nastavio je Joka i istakao da se u pojedinim zemljama zapadne Evrope ovaj sistem kazni primenjuje već više od 200 godina.

Poverenik za izvršenje alternativnih sankcija Olga Jovanović, rekla nam je da alternativne sankcije pokazuju bolje rezultate u prevaspitanju osuđenika od zatvorskih kazni.

– Zatvorske kazne sobom nose mnoge negativne posledice po osuđenike. Često dolazi do razvoda braka, gubitka radnog odnosa, prezira okruženja... Kod rada u javnom interesu osuđenik ostaje u svom domu, sa svojom porodicom. On ima obavezu da mesečno odsluži 60 sati društveno-korisnog rada. Sa poverenikom dogovara vreme koje mu odgovara, tako da može nesmetano da obavlja i svoje dotadašnje obaveze – objasnila je Olga Jovanović i naglasila da je povrat mnogo češći posle izdržavanja zatvorskih kazni.

U Srbiji su dosad donete 34 presude kojima su izrečene alternativne sankcije, a od njih je 10 doneto u beogradskim sudovima, podaci su Uprave za izvršenje zavodskih sankcija. Prioritet ove uprave je izgradnja novih smeštajnih kapaciteta, kontinuirana obuka i povećanje broja zaposlenih.

S. A. Milošević