Још један ултиматум малинара

Произвођачи малина у Србији најавили су да неће брати то воће ако цена буде испод минималне од 350 динара по килограму. Ово је, подсетимо, други захтев малинара у последњих мање од месец дана, јер су недавно, такође, тражили да им се до петог марта саопшти откупна цена тог воћа из нове бербе, али до сада нису добили одговор.

Удружење „Виламет” из Ариља затражило је на последњем скупу од Министарства пољопривреде да позове на заједнички састанак произвођаче, откупљиваче и извознике тог воћа како би се изјаснили о откупној цени за ову годину, пренела је Бета. То удружење је очекивало и да ће откупну цену сазнати на јучерашњем састанку у Ариљу, али се на њему, како наводи агенција, појавио само један откупљивач који није могао у име свих да говори о цени.

Председник удружења Милета Пилчевић рекао је да ове године на време желе да сазнају колико ће откупљивачи платити малине, јер не могу више да производе то воће са губитком.

– Тражимо састанак у Министарству пољопривреде да на време сазнамо која ће бити цена и да ли вреди радити или треба да гасимо ту производњу, па нека власници хладњача замрзавају ваздух – рекао је Пилчевић.

Додао је да произвођачи „не желе више да раде против себе и да продају пољопривредну механизацију да би надоместили губитак од производње малина, али да не желе ни да се обогате, а откупљивачи пропадну, већ да утврде цену која одговара свима”.

Он је рекао да су произвођачи од Привредне коморе Србије затражили да достави извозне цене малина у последњих пет месеци да би упоредили са откупним. Пилчевић је рекао да од ресорног министарства траже и да се субвенција по хектару за малине са 18.000 динара повећа на 70.000 до 100.000 динара по хектару, или да се тај подстицај плаћа по килограму убране малине. Навео је да не може бити иста субвенција за ратаре који производе кукуруз и произвођаче малина, као да не може бити ни иста количина субвенционисаног дизела по хектару.

– Произвођачи малина троше много више горива него ратари, јер малине захтевају обраду земљишта ради сузбијања траве сваких петнаестак дана, па им је потребно, не 100 литара дизела по хектару, како је предвиђено за ову годину, већ 200–300 литара по хектару – рекао је Пилчевић.

Пре двадесетак дана откупљивачи су за „Политику” рекли да је захтев произвођача да и се у овом периоду саопшти цена за њих неприхватљив и да тако нешто није ни могуће јер ће цена зависити од много фактора: од временских прилика до стања на светском тржишту.

Протекла сезона била је једна од најтежих за произвођаче малина, али и за све остале у ланцу откупа и дистрибуције овог воћа. Уз велике залихе тог воћа које смо имали због нереално високе откупне цене годину дана раније, пометњу на целокупном тржишту направила је ниска цена малине из Украјине која је нуђена за евро по килограму. Многи наши страни купци преоријентисали су се за набавку украјинске, свакако неквалитетније малине од наше, али знатно јефтиније.

У марту прошле године, на онлајн конференцији о кретањима на тржишту замрзнутог воћа и поврћа економиста ФАО, Андреј Јармак објаснио је да цене готово свих пољопривредних производа карактерише цикличност.

– Код малина, пун циклус цена обично траје четири до пет година, осим ако на њега не утичу неки неуобичајени фактори, као што су тешке временске непогоде, ратови, глобалне рецесије итд. – рекао је Јармак и додао да је пад профита од извоза замрзнутих малина (који је погодио и Србију, Пољску, Украјину) последица цикличних промена цене на тржишту. У 2022. и 2023. години забележене су најниже цене овог циклуса на тржишту замрзнуте малине и већ у 2024. години можемо очекивати раст и откупних цена овог воћа, али и просечне извозне цене замрзнуте малине.