Još jedan ultimatum malinara

Proizvođači malina u Srbiji najavili su da neće brati to voće ako cena bude ispod minimalne od 350 dinara po kilogramu. Ovo je, podsetimo, drugi zahtev malinara u poslednjih manje od mesec dana, jer su nedavno, takođe, tražili da im se do petog marta saopšti otkupna cena tog voća iz nove berbe, ali do sada nisu dobili odgovor.

Udruženje „Vilamet” iz Arilja zatražilo je na poslednjem skupu od Ministarstva poljoprivrede da pozove na zajednički sastanak proizvođače, otkupljivače i izvoznike tog voća kako bi se izjasnili o otkupnoj ceni za ovu godinu, prenela je Beta. To udruženje je očekivalo i da će otkupnu cenu saznati na jučerašnjem sastanku u Arilju, ali se na njemu, kako navodi agencija, pojavio samo jedan otkupljivač koji nije mogao u ime svih da govori o ceni.

Predsednik udruženja Mileta Pilčević rekao je da ove godine na vreme žele da saznaju koliko će otkupljivači platiti maline, jer ne mogu više da proizvode to voće sa gubitkom.

– Tražimo sastanak u Ministarstvu poljoprivrede da na vreme saznamo koja će biti cena i da li vredi raditi ili treba da gasimo tu proizvodnju, pa neka vlasnici hladnjača zamrzavaju vazduh – rekao je Pilčević.

Dodao je da proizvođači „ne žele više da rade protiv sebe i da prodaju poljoprivrednu mehanizaciju da bi nadomestili gubitak od proizvodnje malina, ali da ne žele ni da se obogate, a otkupljivači propadnu, već da utvrde cenu koja odgovara svima”.

On je rekao da su proizvođači od Privredne komore Srbije zatražili da dostavi izvozne cene malina u poslednjih pet meseci da bi uporedili sa otkupnim. Pilčević je rekao da od resornog ministarstva traže i da se subvencija po hektaru za maline sa 18.000 dinara poveća na 70.000 do 100.000 dinara po hektaru, ili da se taj podsticaj plaća po kilogramu ubrane maline. Naveo je da ne može biti ista subvencija za ratare koji proizvode kukuruz i proizvođače malina, kao da ne može biti ni ista količina subvencionisanog dizela po hektaru.

– Proizvođači malina troše mnogo više goriva nego ratari, jer maline zahtevaju obradu zemljišta radi suzbijanja trave svakih petnaestak dana, pa im je potrebno, ne 100 litara dizela po hektaru, kako je predviđeno za ovu godinu, već 200–300 litara po hektaru – rekao je Pilčević.

Pre dvadesetak dana otkupljivači su za „Politiku” rekli da je zahtev proizvođača da i se u ovom periodu saopšti cena za njih neprihvatljiv i da tako nešto nije ni moguće jer će cena zavisiti od mnogo faktora: od vremenskih prilika do stanja na svetskom tržištu.

Protekla sezona bila je jedna od najtežih za proizvođače malina, ali i za sve ostale u lancu otkupa i distribucije ovog voća. Uz velike zalihe tog voća koje smo imali zbog nerealno visoke otkupne cene godinu dana ranije, pometnju na celokupnom tržištu napravila je niska cena maline iz Ukrajine koja je nuđena za evro po kilogramu. Mnogi naši strani kupci preorijentisali su se za nabavku ukrajinske, svakako nekvalitetnije maline od naše, ali znatno jeftinije.

U martu prošle godine, na onlajn konferenciji o kretanjima na tržištu zamrznutog voća i povrća ekonomista FAO, Andrej Jarmak objasnio je da cene gotovo svih poljoprivrednih proizvoda karakteriše cikličnost.

– Kod malina, pun ciklus cena obično traje četiri do pet godina, osim ako na njega ne utiču neki neuobičajeni faktori, kao što su teške vremenske nepogode, ratovi, globalne recesije itd. – rekao je Jarmak i dodao da je pad profita od izvoza zamrznutih malina (koji je pogodio i Srbiju, Poljsku, Ukrajinu) posledica cikličnih promena cene na tržištu. U 2022. i 2023. godini zabeležene su najniže cene ovog ciklusa na tržištu zamrznute maline i već u 2024. godini možemo očekivati rast i otkupnih cena ovog voća, ali i prosečne izvozne cene zamrznute maline.