Просечна сатница достављача од 600 до 700 динара

Посао достављача радим на позив, а не преко платформе. Ангажује ме фирма која има потписане уговоре или само договор са ресторанима, продавницама, апотекама. Сваке суботе планирам следећу радну недељу и обавештавам послодавца када сам на располагању. Најнижа цена доставе је у граду и износи 350 динара, с тим што газди од сваке испоруке иде 110, а мени остатак. Иако може да се планира и радно време и зарада, ово је стресан и психички напоран посао – прича за „Политику” младић који већ две године у Новом Саду ради овај посао. За разлику од достављача који раде преко познатих платформи, код њега је, објашњава, мало релаксиранији посао, посебно због чињенице да сам планира радно време. Он каже да се у другим фирмама јуре бонуси, а то значи, рецимо, 180 достава за недељу дана за додатних 20.000 динара.

– За толико посла морате да радите шест дана у недељи по 11 сати, што је баш тешко. Нема потребе за тим. Посла има и превише, људи су се навикли на курире и све више ствари наручују на кућну адресу. Није то само храна, иако се она највише доставља, него и намирнице из продавнице, лекови, делови, бела техника... Практично не могу да будем на губитку када је реч о свакој достави. На пример, уколико некоме испоручим храну, а он из неког разлога не жели да је преузме, враћам поруџбину у ресторан, а газда ми свакако исплаћује мојих 240 динара за доставу – прича наш саговорник.

Посла, додаје, има највише од октобра до краја фебруара, док лети има све мање поруџбина. За две године, колико је радио, највише је зарадио у једном дану када је за 12 сати добио 8.000 динара. Ако се гледа по сатници, највише је зарадио 120 динара, иако је просечна од 600 до 700 динара за сат доставе. Зараду рачуна тако што сабере износ доставе и бакшиш и одузме трошак за гориво. Наш саговорник каже да ово због напора и угрожене безбедности можда није најпожељнији посао, посебно што се ради и на црно (све је више таквих фирми), али да има и много тежих, а мање плаћених послова.

Потражња за овим послом у Србији расте од 2019. године, пандемије и времена када су људи били затворени у кућама и приморани да наручују и храну и друге намирнице. На водећој платформи за запошљавање „Инфостуд” кажу за наш лист да је 2022. године отворено 630 фирми за доставу, а прошле чак 700.

– На почетку смо имали увоз радне снаге из Узбекистана, одакле су радници долазили специјално да би обављали ове послове, а данас се доставом, осим наших грађана, у Србији баве и радници из Киргизије, Турске, Русије, Украјине, са Кубе. Ово је растући посао јер живимо у онлајн свету, штедимо време и достава нам много помаже у томе – каже Милош Турински, пи-ар „Инфостуда”. И он каже да овај посао није лак и како се често у јавности прича преплаћен, а у прилог томе говори и податак да је код нас све мање наших грађана који желе да се баве доставом.

– Они сами пројектују радно време и зараду, па и ако зараде од 1.000 до 1.500 евра, како се прича, то је рад који траје много више од просечног и носи своје ризике – објашњава он. На питање да ли расте и број људи који користе услуге доставе, он каже да расте јер живимо у дигиталном свету и сви смо на интернету.

– Ово је уштеда времена, не само припремања хране него и одласка у куповину. Ово је тренд и експанзија како фирми које се тиме баве тако и оних који желе да користе те услуге. Уместо да одлазите у куповину једноставно можете да испланирате да ће то што вам треба бити на вашем столу за 20 минута, то је непроцењиво – кажу наши саговорници.