Prosečna satnica dostavljača od 600 do 700 dinara

Posao dostavljača radim na poziv, a ne preko platforme. Angažuje me firma koja ima potpisane ugovore ili samo dogovor sa restoranima, prodavnicama, apotekama. Svake subote planiram sledeću radnu nedelju i obaveštavam poslodavca kada sam na raspolaganju. Najniža cena dostave je u gradu i iznosi 350 dinara, s tim što gazdi od svake isporuke ide 110, a meni ostatak. Iako može da se planira i radno vreme i zarada, ovo je stresan i psihički naporan posao – priča za „Politiku” mladić koji već dve godine u Novom Sadu radi ovaj posao. Za razliku od dostavljača koji rade preko poznatih platformi, kod njega je, objašnjava, malo relaksiraniji posao, posebno zbog činjenice da sam planira radno vreme. On kaže da se u drugim firmama jure bonusi, a to znači, recimo, 180 dostava za nedelju dana za dodatnih 20.000 dinara.

– Za toliko posla morate da radite šest dana u nedelji po 11 sati, što je baš teško. Nema potrebe za tim. Posla ima i previše, ljudi su se navikli na kurire i sve više stvari naručuju na kućnu adresu. Nije to samo hrana, iako se ona najviše dostavlja, nego i namirnice iz prodavnice, lekovi, delovi, bela tehnika... Praktično ne mogu da budem na gubitku kada je reč o svakoj dostavi. Na primer, ukoliko nekome isporučim hranu, a on iz nekog razloga ne želi da je preuzme, vraćam porudžbinu u restoran, a gazda mi svakako isplaćuje mojih 240 dinara za dostavu – priča naš sagovornik.

Posla, dodaje, ima najviše od oktobra do kraja februara, dok leti ima sve manje porudžbina. Za dve godine, koliko je radio, najviše je zaradio u jednom danu kada je za 12 sati dobio 8.000 dinara. Ako se gleda po satnici, najviše je zaradio 120 dinara, iako je prosečna od 600 do 700 dinara za sat dostave. Zaradu računa tako što sabere iznos dostave i bakšiš i oduzme trošak za gorivo. Naš sagovornik kaže da ovo zbog napora i ugrožene bezbednosti možda nije najpoželjniji posao, posebno što se radi i na crno (sve je više takvih firmi), ali da ima i mnogo težih, a manje plaćenih poslova.

Potražnja za ovim poslom u Srbiji raste od 2019. godine, pandemije i vremena kada su ljudi bili zatvoreni u kućama i primorani da naručuju i hranu i druge namirnice. Na vodećoj platformi za zapošljavanje „Infostud” kažu za naš list da je 2022. godine otvoreno 630 firmi za dostavu, a prošle čak 700.

– Na početku smo imali uvoz radne snage iz Uzbekistana, odakle su radnici dolazili specijalno da bi obavljali ove poslove, a danas se dostavom, osim naših građana, u Srbiji bave i radnici iz Kirgizije, Turske, Rusije, Ukrajine, sa Kube. Ovo je rastući posao jer živimo u onlajn svetu, štedimo vreme i dostava nam mnogo pomaže u tome – kaže Miloš Turinski, pi-ar „Infostuda”. I on kaže da ovaj posao nije lak i kako se često u javnosti priča preplaćen, a u prilog tome govori i podatak da je kod nas sve manje naših građana koji žele da se bave dostavom.

– Oni sami projektuju radno vreme i zaradu, pa i ako zarade od 1.000 do 1.500 evra, kako se priča, to je rad koji traje mnogo više od prosečnog i nosi svoje rizike – objašnjava on. Na pitanje da li raste i broj ljudi koji koriste usluge dostave, on kaže da raste jer živimo u digitalnom svetu i svi smo na internetu.

– Ovo je ušteda vremena, ne samo pripremanja hrane nego i odlaska u kupovinu. Ovo je trend i ekspanzija kako firmi koje se time bave tako i onih koji žele da koriste te usluge. Umesto da odlazite u kupovinu jednostavno možete da isplanirate da će to što vam treba biti na vašem stolu za 20 minuta, to je neprocenjivo – kažu naši sagovornici.