Службена документа о агресији НАТО-а

Иако је од почетка агресије НАТО-a на Савезну Републику Југославију прошло 25 година, тачан број жртава није утврђен, што отвара могућност да политичари манипулишу бројем погинулих. Страдало је 1.009 припадника безбедносних служби, 659 припадника Војске Југославије и 349 припадника МУП-а Србије. Вељко Одаловић, који је дуже од 10 година на челу Комисије за нестала лица, истиче: „Нису све жртве само жртве НАТО бомбардовања, било је и локалних обрачуна с терористичким групама. Требало би да буде јединствена база свих жртава с директном идентификацијом, а не само персонално, већ и разлог и начин њиховог страдања.” Најчешће објављени подаци су: 78 дана бомбардовања, 2.500 људи страдало и 79 деце погинуло.

Ове податке изнео сам као повод за коментар гостовања особа ових дана на разним ТВ каналима. И од њих су се могли чути различити подаци о броју и структури жртава НАТО агресије. Прави разлог што вам пишем јесте коментар честе појаве да поједини учесници ових расправа, нарочито пензионисани генерали, због атрактивности гостовања, стављају на увид копије оригиналних докумената МО, ГШВЈ па и Владе СРЈ која поседују. Као, верујем, и већина грађана, питам се одакле у поседу тих људи оригинална документа. Ми који смо такође имали увид у та документа знамо да су она степенована као строго поверљива државна тајна и да на сваком том документу пише у колико је примерака урађен и коме је достављен. Да ли је поседовање тих докумената кажњиво по закону није на мени да проценим, ваљда у овој држави постоје надлежне институције да на то реагују. Уредници и новинари такође немају изграђену безбедносну културу па да реагују на такве појаве свесни њихове штетности по нашу земљу. У циљу гледаности и актуелности они доводе такве госте и још их мотивишу да свашта причају не водећи рачуна о тачности изнетог и поруци која се притом износи.

Подсећања ради, у САД се води судски поступак против Доналда Трампа због сумње да је присвојио поверљива документа након окончања мандата председника Америке. Искрено се надам да ће, осим мене, неко ко је надлежан позвати те људе и проверити одакле им та документа која јавно износе или приказују у књигама које пишу и објављују. Можда у тим документима нема ничега важног за безбедност земље, али култура понашања и јавног наступа не препоручује такав вид изношења и коришћења таквих података.

Драган Паскаш,
генерал у пензији