Mраз „oбрао” ра­но про­цве­та­ле воћ­ња­ке

Су­бо­ти­ца – И ово­га про­ле­ћа до­го­ди­ло се оно че­га се во­ћа­ри нај­ви­ше при­бо­ја­ва­ју: на­кон што је кре­ну­ла ве­ге­та­ци­ја и воћ­ња­ци ра­нио про­цве­та­ли, уда­рио је мраз. По пра­ви­лу, од ње­га стра­да­ју пр­вен­стве­но кај­си­је и бре­скве, во­ће чи­ја ста­бла се пр­ва оки­те цве­то­ви­ма, ко­ји из­би­ја­ју пре ли­сто­ва, али стра­да­ју и ја­бу­ке и кру­шке и сво оста­ло ра­но во­ће.

„Ово је већ ше­ста го­ди­на за­ре­дом ка­ко има­мо ка­сни про­лећ­ни мраз и ште­те од ње­га. Већ је по­ста­ло оби­чај да ра­но кре­не ве­ге­та­ци­ја и со­ко­ви у др­ве­ћу на­бу­бре под ути­ца­јем на­глог ото­пља­ва­ња, и он­да воћ­ња­ци до­би­ју оштар ’ша­мар’ у ви­ду овог мра­за”, ка­же за „По­ли­ти­ку” Та­ња Хор­ват, агро­ном и за­шти­тар би­ља.

Та­ња Хор­ват у Та­ван­ку­ту има и свој воћ­њак и у ње­му ме­те­о­ро­ло­шку ста­ни­цу ко­ја је про­шле сед­ми­це у не­ко­ли­ко на­вра­та на ви­си­ни од 1,5 до 1,8 ме­та­ра, да­кле у ви­си­ни кро­шњи др­ве­та, из­ме­ри­ла тем­пе­ра­ту­ру од ми­нус 5,5 сте­пе­ни Цел­зи­ју­са. Та­ко ни­ска тем­пе­ра­ту­ра увек пра­ви ште­ту у ра­но „про­бу­ђе­ним” воћ­ња­ци­ма.

„Ви­си­на ште­те увек за­ви­си од сор­те, по­ло­жа­ја за­са­да, ње­го­ве ста­ро­сти. Воћ­њак где ме­рим тем­пе­ра­ту­ру сме­штен је у бла­гом улег­ну­ћу и због ру­же ве­тро­ва то је увек и нај­хлад­ни­ја тач­ка у Та­ван­ку­ту. У за­ви­сно­сти од сор­те из­мр­зле су ја­бу­ке од 10 до 60 од­сто, а иста сор­та ко­ја је ов­де нај­ви­ше из­мр­зла у воћ­ња­ку на дру­гом кра­ју се­ла има оште­ће­ње од са­мо 10 од­сто”, ка­же Хор­ват. Пре­ма ње­ним ре­чи­ма, кај­си­ја је озбиљ­но стра­да­ла, де­лом и бре­сква, по­себ­но нек­та­ри­не.

„Ни­је про­блем што овај мраз сма­њу­је ко­ли­чи­ну бу­ду­ћег ро­да, већ он ути­че и на ње­гов ква­ли­тет. Пр­ви из­би­ја­ју цве­то­ви ко­је зо­ве­мо „кинг” – кра­љев­ски, јер но­се нај­бо­љи по­тен­ци­јал за но­ви род, нај­бо­љи ге­нет­ски ма­те­ри­јал је ту. Мо­же се оче­ки­ва­ти да сви сле­де­ћи цве­то­ви има­ју сла­би­ји по­тен­ци­јал, а са­мим тим до­но­се и сла­би­ји род”, ка­же Хор­ват.

Ко­ли­ку ште­ту је на­чи­нио мраз зна­ће се тек на­ред­них сед­ми­ца ка­да по­сле­ди­це ни­ских тем­пе­ра­ту­ра бу­ду ја­сно ви­дљи­ве на ста­бли­ма, ка­же за „По­ли­ти­ку” Хај­нал­ка Бог­нар Па­стор, струч­њак за за­шти­ту би­ља и чла­ни­ца Град­ског ве­ћа за­ду­же­на за по­љо­при­вре­ду.

„Тем­пе­ра­ту­ре су би­ле ни­ске, али мно­го фак­то­ра ути­че на ве­ли­чи­ну ште­те – да ли је тем­пе­ра­ту­ра би­ла ис­под ну­ле то­ком це­ле но­ћи или са­мо пред сви­та­ње, ко­ли­ко је хлад­них но­ћи би­ло. Мо­гу­ћа је при­ме­на за­шти­те би­ља­ка, ко­јом се сма­њу­је стрес иза­зван на­глим за­хла­ђе­њем, али ње­го­ва при­ме­на ис­пла­ти­ва је са­мо ве­ли­ким про­из­во­ђа­чи­ма. Осим то­га, ни­јед­на за­шти­та не де­лу­је при тем­пе­ра­ту­ра­ма ко­је су ни­же од ми­нус че­ти­ри. Ове ка­сне тем­пе­ра­ту­ре ис­под ну­ле нај­те­же по­га­ђа­ју ко­шту­ни­ча­во во­ће код ко­га се пр­во по­ја­вљу­ју цве­то­ви, а по­том ли­сна ма­са”, ка­же Бог­нар Па­стор.

Струч­ња­ци се сла­жу да не­ма ефи­ка­сне за­шти­те од ових ја­ких, ка­сних про­мр­зли­на. Нај­бо­ље шти­ти ан­ти­фрост си­стем, ко­јим се рас­пр­шу­је во­де­на па­ра из­над воћ­ња­ка, али је ње­го­ва при­ме­на из­у­зет­но ску­па, а на тем­пе­ра­ту­ра­ма ни­жим од ми­нус пет ње­го­ва де­ло­твор­ност ви­ше ни­је по­у­зда­на.