Mraz „obrao” ra­no pro­cve­ta­le voć­nja­ke

Su­bo­ti­ca – I ovo­ga pro­le­ća do­go­di­lo se ono če­ga se vo­ća­ri naj­vi­še pri­bo­ja­va­ju: na­kon što je kre­nu­la ve­ge­ta­ci­ja i voć­nja­ci ra­nio pro­cve­ta­li, uda­rio je mraz. Po pra­vi­lu, od nje­ga stra­da­ju pr­ven­stve­no kaj­si­je i bre­skve, vo­će či­ja sta­bla se pr­va oki­te cve­to­vi­ma, ko­ji iz­bi­ja­ju pre li­sto­va, ali stra­da­ju i ja­bu­ke i kru­ške i svo osta­lo ra­no vo­će.

„Ovo je već še­sta go­di­na za­re­dom ka­ko ima­mo ka­sni pro­leć­ni mraz i šte­te od nje­ga. Već je po­sta­lo obi­čaj da ra­no kre­ne ve­ge­ta­ci­ja i so­ko­vi u dr­ve­ću na­bu­bre pod uti­ca­jem na­glog oto­plja­va­nja, i on­da voć­nja­ci do­bi­ju oštar ’ša­mar’ u vi­du ovog mra­za”, ka­že za „Po­li­ti­ku” Ta­nja Hor­vat, agro­nom i za­šti­tar bi­lja.

Ta­nja Hor­vat u Ta­van­ku­tu ima i svoj voć­njak i u nje­mu me­te­o­ro­lo­šku sta­ni­cu ko­ja je pro­šle sed­mi­ce u ne­ko­li­ko na­vra­ta na vi­si­ni od 1,5 do 1,8 me­ta­ra, da­kle u vi­si­ni kro­šnji dr­ve­ta, iz­me­ri­la tem­pe­ra­tu­ru od mi­nus 5,5 ste­pe­ni Cel­zi­ju­sa. Ta­ko ni­ska tem­pe­ra­tu­ra uvek pra­vi šte­tu u ra­no „pro­bu­đe­nim” voć­nja­ci­ma.

„Vi­si­na šte­te uvek za­vi­si od sor­te, po­lo­ža­ja za­sa­da, nje­go­ve sta­ro­sti. Voć­njak gde me­rim tem­pe­ra­tu­ru sme­šten je u bla­gom uleg­nu­ću i zbog ru­že ve­tro­va to je uvek i naj­hlad­ni­ja tač­ka u Ta­van­ku­tu. U za­vi­sno­sti od sor­te iz­mr­zle su ja­bu­ke od 10 do 60 od­sto, a ista sor­ta ko­ja je ov­de naj­vi­še iz­mr­zla u voć­nja­ku na dru­gom kra­ju se­la ima ošte­će­nje od sa­mo 10 od­sto”, ka­že Hor­vat. Pre­ma nje­nim re­či­ma, kaj­si­ja je ozbilj­no stra­da­la, de­lom i bre­skva, po­seb­no nek­ta­ri­ne.

„Ni­je pro­blem što ovaj mraz sma­nju­je ko­li­či­nu bu­du­ćeg ro­da, već on uti­če i na nje­gov kva­li­tet. Pr­vi iz­bi­ja­ju cve­to­vi ko­je zo­ve­mo „king” – kra­ljev­ski, jer no­se naj­bo­lji po­ten­ci­jal za no­vi rod, naj­bo­lji ge­net­ski ma­te­ri­jal je tu. Mo­že se oče­ki­va­ti da svi sle­de­ći cve­to­vi ima­ju sla­bi­ji po­ten­ci­jal, a sa­mim tim do­no­se i sla­bi­ji rod”, ka­že Hor­vat.

Ko­li­ku šte­tu je na­či­nio mraz zna­će se tek na­red­nih sed­mi­ca ka­da po­sle­di­ce ni­skih tem­pe­ra­tu­ra bu­du ja­sno vi­dlji­ve na sta­bli­ma, ka­že za „Po­li­ti­ku” Haj­nal­ka Bog­nar Pa­stor, struč­njak za za­šti­tu bi­lja i čla­ni­ca Grad­skog ve­ća za­du­že­na za po­ljo­pri­vre­du.

„Tem­pe­ra­tu­re su bi­le ni­ske, ali mno­go fak­to­ra uti­če na ve­li­či­nu šte­te – da li je tem­pe­ra­tu­ra bi­la is­pod nu­le to­kom ce­le no­ći ili sa­mo pred svi­ta­nje, ko­li­ko je hlad­nih no­ći bi­lo. Mo­gu­ća je pri­me­na za­šti­te bi­lja­ka, ko­jom se sma­nju­je stres iza­zvan na­glim za­hla­đe­njem, ali nje­go­va pri­me­na is­pla­ti­va je sa­mo ve­li­kim pro­iz­vo­đa­či­ma. Osim to­ga, ni­jed­na za­šti­ta ne de­lu­je pri tem­pe­ra­tu­ra­ma ko­je su ni­že od mi­nus če­ti­ri. Ove ka­sne tem­pe­ra­tu­re is­pod nu­le naj­te­že po­ga­đa­ju ko­štu­ni­ča­vo vo­će kod ko­ga se pr­vo po­ja­vlju­ju cve­to­vi, a po­tom li­sna ma­sa”, ka­že Bog­nar Pa­stor.

Struč­nja­ci se sla­žu da ne­ma efi­ka­sne za­šti­te od ovih ja­kih, ka­snih pro­mr­zli­na. Naj­bo­lje šti­ti an­ti­frost si­stem, ko­jim se ras­pr­šu­je vo­de­na pa­ra iz­nad voć­nja­ka, ali je nje­go­va pri­me­na iz­u­zet­no sku­pa, a na tem­pe­ra­tu­ra­ma ni­žim od mi­nus pet nje­go­va de­lo­tvor­nost vi­še ni­je po­u­zda­na.