Смртна казна за корупцију

КИНЕСКИ КОНТРАСТИ
Корупција кошта Кину више од укупних трошкова за образовање, јавио је Би-Би-Си, позивајући се на један извештај америчких истраживача. Према студији Карнегијеве задужбине, мито и крађе локалних функционера коштају Кину сваке године 86 милијарди долара (око 60 милијарди евра).

Најновији пример ове опасне појаве сведочи да је суд у Хенгшуију (провинција Хебеј, близу Пекинга) минуле недеље изрекао смртну казну бившем помоћнику градоначелника Пекинга због корупције у вези са изградњом спортских објеката за Олимпијске игре 2008. Извршење казне, пак, одложено је на две године, што даје шансу осуђенику да својим добрим понашањем најтежу казну замени за доживотну робију.

Поткопавање угледа и моћи

Љу Џихуа (59) окривљен је да је у последњих неколико година примио мито од седам милиона јуана (око милион долара) док је био на функцији помоћника пекиншког градоначелника и директора научног института у провинцији Хебеј. Мито су примали Љу и његова љубавница Ванг Ћијанруи, јавила је Синхуа.

Комунистичка партија Кине са великом муком покушава да искорени корупцију у својим редовима. Кинеска влада је у протекле три године због примања мита казнила више од 50.000 функционера, али и даље страхује да би корупција могла да поткопа њен углед и моћ.

„Рупе у законима”, као и недостатак сарадње са међународном заједницом, указују кинески званичници, охрабрују корумпиране функционере да некажњено беже у иностранство са украденим новцем.

Партијски дневник „Женмин жибао” подсећа да је лидер КП Кине Ху Ђинтао недавно затражио од 73 милиона чланова партије да „живе једноставним животом и да избегавају искушења као што су новац, моћ и секс”. Ху покушава да поврати углед КПК који је пољуљан корупционашким скандалима на високом нивоу.

„Да ли чланови партије, нарочито водећи кадрови, могу да одоле искушењима моћи, новца, лепоте и секса, практичан је тест”, наводи се у Хуовом говору.

Идеолошки, отварање партије за лаобане – како Кинези називају газде – представља прекретницу, иако је „коначни циљ КПК” и даље, према њеном статуту, „остварење идеје комунизма”. Али, ако више нема класне борбе, нема ни комунизма, примећују посматрачи.

Аналитичари оцењују да је КПК раније настојала да остави утисак партије радника и сељака, али је постала „партија газда и елите”, додајући да тај идеолошки заокрет носи и ризике, пре свега повећање незапослености и социјалне неједнакости.

Професор криминологије Су Ђијан каже да је „давно прохујало време када су Кинези имали исти или макар сличан стандард”. Све дубљи јаз и раширена похлепа за новцем донели су Кини и опасне криминалце – углавном чланове тријада – хладнокрвне убице и бескрупулозне пљачкаше”.

Тријаде су ван контроле, упозорава професор Цај Шаоћинг, експерт за кинеску мафију, истичући да „мафијашки гангови прете да угрозе социјалну стабилност Кине”. Цај је проценио да „у Кини данас има најмање милион чланова тријада”, оптужујући корумпиране државне службенике и полицајце да су омогућили опасним мафијашким удружењима да делују широм Кине.

Бекство на Тајван

Кинеско име за тријаде гласи „хеј шехуј” (тајно друштво). Основане су у 17 веку као моћне групе, организоване на територијалним, друштвеним или мистичним основама – због отпора према корумпираној династији Ћинг.

На њиховим црним заставама налазио се црвени мач и жути равнострани троугао: један крак је представљао небо, други – земљу, а трећи – човека. Отуд и назив – тријаде.

Тријаде су почетком 20. века имале извесну политичку моћ. Врхунац су достигле 1911. године, када су помогле националистима у сламању последње кинеске династије Ћинг. После победе комуниста Мао Цедунга и сламања трговине опијумом, многе тријаде су побегле на Тајван, у Макао и Хонгконг.

Борба против тираније и заштита немоћних давно су уступиле место отмици, уцени, коцки, проституцији и шверцу опијума. Тријаде данас имају само један циљ – згртање новца на безброј илегалних начина. Њихова застрашујућа репутација потиче од грамзивости, бруталности, тајности и освете.

Неке тријаде – као што је крајње тајанствени Бели лотос, који је давно настао у северној Кини – остале су ван криминала и данас негују само блиске ритуалне везе таоизма и древног мистицизма. Али, већина се давно одрекла верских церемонија и упустила се у криминал и насиље, по угледу на данас најмоћније тријаде – 14К и Сои Фон.

Данас су све азијске земље које производе опијум, нарочито у „Златном троуглу” (Бурма, Лаос и Тајланд), под контролом кинеског подземља. Због присних веза са иностраним тајним службама тријаде су „скоро невидљиве”, као друга страна Месеца.

„Кинеска емиграција је извезла тријаде у разне крајеве света”, признао је озлоглашени гангстер Сонг Љуген, недавно ухапшен и осуђен на смрт. Сан Франциско, Њујорк, Ванкувер, Сиднеј, Лондон, Манчестер, Амстердам, па и Београд само су неке од метропола у којима је откривено присуство тријада.

Процењује се да кинеска мафија годишње остварује профит од 300 милијарди долара. Овај податак Интерпола можда најбоље указује на озбиљну опасност тријада и на њен огроман удео у свету олоша јер је на последњој међународној конференцији о криминалу указано да укупни обрт свих мафија у свету годишње износи 850 милијарди долара. 

У поређењу са гангстерима тријада, мафијаши сицилијанске Коза Ностре, напуљске Каморе, калабријске Ндрангете, јапанске јакузе и колумбијски лордови кокаина – „делују као голобради извиђачи”, својевремено је изјавио један од шефова Интерпола. По бруталности тријаде се могу мерити само са руским мафијашима, који данас држе примат у светском подземљу.

Велики део правог лица тријада прекривен је велом тајне, страха и ћутања.