У Моравичком округу 95 одсто вакцинисаних

Не тако давно, 1972. године чачанска болница је била жариште смртоносне болести великих богиња. Тада смо у пракси увидели да је вакцинација била спасоноснаДеценијама уназад у Чачку и околним градовима бележи се висок степен имунизације, и ако је судити према броју вакцинисаних, чини се да у овом граду превенцију болести овим путем нико не доводи у питање. Моравички округ кога чине Чачак, Горњи Милановац, Ивањица и Лучани годинама уназад бележи обухват вакцинисаних већи од 95 одсто.

Не тако давно, 1972. године чачанска болница је била жариште смртоносне болести великих богиња. Тада је из Новог Пазара дошао пацијент сумњивог обољења. Тек након неколико дана стигла је званична потврда да је реч о вариоли вери, заразном и смртоносном обољењу. Према званичним извештајима, оболело је 12, а једна особа је преминула. У марту 1972. године Чачак је био затворен град, а најдраматичније је било у породицама здравствених радника. Чачак је тада био у карантину, а убрзо потом затворене су и границе тадашње државе СФРЈ. У кратком року је вакцинисано 18,3 милиона становника и вакцину тада нико није одбио. Чачани ову трауматичну годину памте по сахрани своје суграђанке, младе медицинске сестре Милке Ђурашић (22), која је неговала оболелог. По чачанским мотелима у карантину је било више од 2.600 људи. Стрепња и неизвесност су владали до маја, када је захваљујући вакцини угашена последња епидемија вариоле вере у Европи.

– Сигурно да је овај догађај у великој мери дисциплиновао грађане. Тада смо у пракси увидели да је вакцинација била спасоносна. Сасвим је нормално да ће сви који су то осетили на својој кожи имати позитиван став према вакцинацији. Такође, Чачани су развијену свест о нужности имунизације пренели и на потомке, па је вероватно и то један од разлога што степен имунизације у Моравичком округу иде и до 98 одсто – изјавио је за „Политику” епидемиолог др Аксентије Тошић, в. д. директора Завода за јавно здравље у Чачку.

– У граду је тада било опсадно стање нарочито јер се ради о болести која се лако преносила, а била смртоносна. Предузета је моментална имунизација целокупног становништва и након тога је практично број новоинфицираних пао на нулу. Епидемиолошка ситуација се годинама пратила и пошто нико више у свету није оболевао, сматра се да је вирус потпуно уништен и да више не постоји. Због тога данас нема редовне вакцинације против великих богиња. Али зато имамо веома високу свест о значају имунизације. Ми на подручју округа немамо лекаре који подржавају антиваксерски лоби, као ни организацију која тај непопуларан тренд афирмише на друштвеним мрежама – прича др Тошић додајући да у медицинским круговима постоји незваничан податак да су САД и тадашњи СССР у специјалним лабораторијама сачували по примерак вируса за случај да се вариола опет појави. Тај вирус би послужио као подлога за прављење нове вакцине, тврди он.

Према речима др Тошића, ускоро се може очекивати и елиминација вакцинације против полиомијалитиса, односно дечје парализе, јер је захваљујући имунизацији и та болест готово искорењена, више од 20 година нема оболелих.

Да би становништво имало такозвани колективни имунитет, Светска здравствена организација препоручује да 95 од 100 деце треба да буде вакцинисано према утврђеном календару имунизације.

– Почев од деведесетих обухват вакцинисане деце у Моравичком округу на годишњем нивоу иде од 96 до 99 одсто, у зависности од вакцине. Годишње свега једно до двоје деце не прими вакцину због здравственог стања, односно алергија. Ипак, заслуге за висок степен имунизације код деце припадају генерацијама педијатара на терену који покрива око 250.000 грађана – каже саговорник.

Већ годинама уназад на подручју МО није било епидемије малих богиња, заушака, шарлаха. У последњој деценији није забележена ни појава трихинеле.

Међутим, брдски предели Ивањице су још увек ендемско подручје мишје грознице од које сваке године оболи велики број људи. Већина ову заразну болест коју преносе глодари преболи као обичну прехладу, али буде их до десет који сваке године заврше на болничком лечењу, са тешком клиничком сликом.