U Moravičkom okrugu 95 odsto vakcinisanih

Ne tako davno, 1972. godine čačanska bolnica je bila žarište smrtonosne bolesti velikih boginja. Tada smo u praksi uvideli da je vakcinacija bila spasonosnaDecenijama unazad u Čačku i okolnim gradovima beleži se visok stepen imunizacije, i ako je suditi prema broju vakcinisanih, čini se da u ovom gradu prevenciju bolesti ovim putem niko ne dovodi u pitanje. Moravički okrug koga čine Čačak, Gornji Milanovac, Ivanjica i Lučani godinama unazad beleži obuhvat vakcinisanih veći od 95 odsto.

Ne tako davno, 1972. godine čačanska bolnica je bila žarište smrtonosne bolesti velikih boginja. Tada je iz Novog Pazara došao pacijent sumnjivog oboljenja. Tek nakon nekoliko dana stigla je zvanična potvrda da je reč o varioli veri, zaraznom i smrtonosnom oboljenju. Prema zvaničnim izveštajima, obolelo je 12, a jedna osoba je preminula. U martu 1972. godine Čačak je bio zatvoren grad, a najdramatičnije je bilo u porodicama zdravstvenih radnika. Čačak je tada bio u karantinu, a ubrzo potom zatvorene su i granice tadašnje države SFRJ. U kratkom roku je vakcinisano 18,3 miliona stanovnika i vakcinu tada niko nije odbio. Čačani ovu traumatičnu godinu pamte po sahrani svoje sugrađanke, mlade medicinske sestre Milke Đurašić (22), koja je negovala obolelog. Po čačanskim motelima u karantinu je bilo više od 2.600 ljudi. Strepnja i neizvesnost su vladali do maja, kada je zahvaljujući vakcini ugašena poslednja epidemija variole vere u Evropi.

– Sigurno da je ovaj događaj u velikoj meri disciplinovao građane. Tada smo u praksi uvideli da je vakcinacija bila spasonosna. Sasvim je normalno da će svi koji su to osetili na svojoj koži imati pozitivan stav prema vakcinaciji. Takođe, Čačani su razvijenu svest o nužnosti imunizacije preneli i na potomke, pa je verovatno i to jedan od razloga što stepen imunizacije u Moravičkom okrugu ide i do 98 odsto – izjavio je za „Politiku” epidemiolog dr Aksentije Tošić, v. d. direktora Zavoda za javno zdravlje u Čačku.

– U gradu je tada bilo opsadno stanje naročito jer se radi o bolesti koja se lako prenosila, a bila smrtonosna. Preduzeta je momentalna imunizacija celokupnog stanovništva i nakon toga je praktično broj novoinficiranih pao na nulu. Epidemiološka situacija se godinama pratila i pošto niko više u svetu nije obolevao, smatra se da je virus potpuno uništen i da više ne postoji. Zbog toga danas nema redovne vakcinacije protiv velikih boginja. Ali zato imamo veoma visoku svest o značaju imunizacije. Mi na području okruga nemamo lekare koji podržavaju antivakserski lobi, kao ni organizaciju koja taj nepopularan trend afirmiše na društvenim mrežama – priča dr Tošić dodajući da u medicinskim krugovima postoji nezvaničan podatak da su SAD i tadašnji SSSR u specijalnim laboratorijama sačuvali po primerak virusa za slučaj da se variola opet pojavi. Taj virus bi poslužio kao podloga za pravljenje nove vakcine, tvrdi on.

Prema rečima dr Tošića, uskoro se može očekivati i eliminacija vakcinacije protiv poliomijalitisa, odnosno dečje paralize, jer je zahvaljujući imunizaciji i ta bolest gotovo iskorenjena, više od 20 godina nema obolelih.

Da bi stanovništvo imalo takozvani kolektivni imunitet, Svetska zdravstvena organizacija preporučuje da 95 od 100 dece treba da bude vakcinisano prema utvrđenom kalendaru imunizacije.

– Počev od devedesetih obuhvat vakcinisane dece u Moravičkom okrugu na godišnjem nivou ide od 96 do 99 odsto, u zavisnosti od vakcine. Godišnje svega jedno do dvoje dece ne primi vakcinu zbog zdravstvenog stanja, odnosno alergija. Ipak, zasluge za visok stepen imunizacije kod dece pripadaju generacijama pedijatara na terenu koji pokriva oko 250.000 građana – kaže sagovornik.

Već godinama unazad na području MO nije bilo epidemije malih boginja, zaušaka, šarlaha. U poslednjoj deceniji nije zabeležena ni pojava trihinele.

Međutim, brdski predeli Ivanjice su još uvek endemsko područje mišje groznice od koje svake godine oboli veliki broj ljudi. Većina ovu zaraznu bolest koju prenose glodari preboli kao običnu prehladu, ali bude ih do deset koji svake godine završe na bolničkom lečenju, sa teškom kliničkom slikom.