Профит банака у 2023. години милијарду евра

Банке су у 2023. години зарадиле милијарду евра. Што би се рекло у динар или у евро тих милијарду евра, јер је прошлогодишња њихова добит била 117,865 милијарди динара. Да је профит толики, познато је мање-више већ дуже имајући у виду све околности на овом тржишту попут раста камата. Познаваоци прилика су указивали да би, да није било замрзавања камата и месечних обавеза у последњем кварталу прошле године које је наложила Народна банка (НБС), профит био и већи, можда за стотинак милиона евра.

За годину дана, тачније у односу на 2022. годину профит банака је увећан за читавих 250 милиона евра, јер је у тој години износио 750 милиона евра. Разлог за повећање профита за више од 30 одсто за само годину дана је свима познат, а то је значајан раст камата. Оних активних, како их банкари зову, што значи оних које они наплаћују клијентима на зајмове. Оне су много више расле у односу на оне пасивне које банке плаћају на депозите грађана и привреде, што би рекли на све врсте положеног новца код њих.

Када се погледају финансијски извештаји банака који су доступни на сајту централне банке, види се да у просеку, у укупном профиту, и даље значајно место чине камате са око три четвртине учешћа у добити наспрам једне четвртине која им долази од провизија и накнада.

По оцени стручњака висока профитабилност банака наставиће се и у наредним годинама. Из простог разлога што камате не падају, а могле би тек стидљиво крајем ове године. Централне банке водећих економија тако су, за сада, најавиле.

На списку Народне банке НБ сада се налази 18 банака и за њих су достављени финансијски извештаји. Подсећања ради, пре петнаестак година било их је више од тридесет, да би се, на пример, у 2019. години њихов број смањио на 26. Продаја малих банака и укрупњавање било је врло интензивно последњих година.

Интересантно је било у банкарском сектору прошле године што се очитава и у финансијским извештајима. На пример, дугогодишњи лидер по профиту Банка Интеза није на првом месту већ две године. По висини добити на првом месту је Рајфајзен банка која је лане зарадила 21,35 милијарди динара, насупрот 9,69 милијарди динара у 2022. године. И њиховом профиту су кумовали сви познати разлози за остале банке попут раста цена позајмљеног новца, а неки би рекли да се долазак управо значајног броја Руса у нашу земљу поклопио са растом профита. Јер, Рајфајзен банка и даље послује у Русији упркос свим притисцима, а Руси који су овде дошли обављају послове преко ње. Подсећања ради, ова банка је купила и овдашњу Креди Агрикол банку, што јој је повећало приходе.

АИК банка је 2022. године била на првом месту с профитом од чак 26 милијарди динара, а у 2023. години профит јој је пао на 8,17 милијарди динара. У 2022. години банка је „књижила” куповину руске Сбер банке, што се очитавало и у профиту. АИК банка је у међувремену купила и Еуробанк Директну банку па ће се већи раст профитабилности видети у овој 2024. години. Када ово спајање буде окончано, у Србији ће пословати 17 банака.

У 2023. години Банка Интеза је на другом месту са профитом од 21,038 милијарди динара. Тачније, разлика између ње и Рајфајзена је само око 320 милиона динара, што је занемарљиво. И Интеза је значајно увећала профит и то са 12,679 милијарди динара у 2022. години.

У стандардној петорки су и Уникредит, ОТП и НЛБ Комерцијална банка. АЛТА банка настала од Јубмес банке имала је висок раст профитабилности. Са 50 милиона динара у 2022. години профит јој је у 2023. години нарастао на 1,1 милијарду динара.

Само једна банка је у 2023. години пословала са губитком и то је арапска Мирабанк и он је износио 113 милиона динара.