Представљање документаристичке прозе „Геопоетике”

Вечерас од 19 часова у Клубу Магистрала „Драган Ве Игњатовић”, Дома културе Студентски град у Београду, биће представљена документаристичка проза у издању „Геопоетике” – „Фебруар 33 – зима књижевности” Увеа Витштока, у преводу Дринке Гојковић, и „Снови свирепих ноћи – Новембар 1942/Интимна историја прекретнице Другог светског рата” Петера Енглунда, у преводу Спасе Ратковић. У разговору ће учествовати Милан Ристовић и Мухарем Баздуљ, а модерираће Тамара Митровић.  

Када наступи немилосрдна диктатура – шта раде писци? Књига документаристичке прозе „Фебруар 33” говори о дешавањима у уметничком свету у време кад је Хитлер постао канцелар Немачке. Највећи део књиге је посвећен немачким уметницима који су у то време још у Берлину: Томас Ман, Готфрид Бен, Хајнрих Ман, Ремарк, Клаус Ман, као и славни издавачи и сликари. Витшток у напетом ритму пише о првом месецу Хитлерове власти и о писцима који му нису пружили ни прст, за разлику од других, који су му дали руку. Драма доношења одлуке, прогона, хапшења, логора, егзила, или, на другој страни, приступања диктатури и илузији књижевног успона.

О књизи „Снови свирепих ноћи” Милан Ристовић пише: „Петер Енглунд своје ликове прати, ослањајући се на њихове дневнике, преписку, и архивску грађу различите провенијенције. На тај начин гради, преплићући њихова искуства у рату, једну `паралелну димензију`, на чијој равни се одвијала ратна бруталност, херојство, пожртвованост, идеолошка заслепљеност, издаја, нада у победу. Енглундов приступ отвара простор који је често измицао историчарима који су се бавили истраживањем највећег ратног сукоба у историји, са његовим непојмљивим потенцијалом у уништавању људских живота и материјалних добара. То је давање људског лица и имена онима који су измицали пажњи као `неважни актери`, `безимене жртве`, али и онима који су `само извршавали наређења`, чиме Енглунд враћа наду у оно што се често губи из вида бављењем `великом историјом`– да је увек реч о људима који чине, опет треба рећи, вољне и невољне учеснике историје, постајући њене жртве али и џелати”.