Predstavljanje dokumentarističke proze „Geopoetike”

Večeras od 19 časova u Klubu Magistrala „Dragan Ve Ignjatović”, Doma kulture Studentski grad u Beogradu, biće predstavljena dokumentaristička proza u izdanju „Geopoetike” – „Februar 33 – zima književnosti” Uvea Vitštoka, u prevodu Drinke Gojković, i „Snovi svirepih noći – Novembar 1942/Intimna istorija prekretnice Drugog svetskog rata” Petera Englunda, u prevodu Spase Ratković. U razgovoru će učestvovati Milan Ristović i Muharem Bazdulj, a moderiraće Tamara Mitrović.  

Kada nastupi nemilosrdna diktatura – šta rade pisci? Knjiga dokumentarističke proze „Februar 33” govori o dešavanjima u umetničkom svetu u vreme kad je Hitler postao kancelar Nemačke. Najveći deo knjige je posvećen nemačkim umetnicima koji su u to vreme još u Berlinu: Tomas Man, Gotfrid Ben, Hajnrih Man, Remark, Klaus Man, kao i slavni izdavači i slikari. Vitštok u napetom ritmu piše o prvom mesecu Hitlerove vlasti i o piscima koji mu nisu pružili ni prst, za razliku od drugih, koji su mu dali ruku. Drama donošenja odluke, progona, hapšenja, logora, egzila, ili, na drugoj strani, pristupanja diktaturi i iluziji književnog uspona.

O knjizi „Snovi svirepih noći” Milan Ristović piše: „Peter Englund svoje likove prati, oslanjajući se na njihove dnevnike, prepisku, i arhivsku građu različite provenijencije. Na taj način gradi, preplićući njihova iskustva u ratu, jednu `paralelnu dimenziju`, na čijoj ravni se odvijala ratna brutalnost, herojstvo, požrtvovanost, ideološka zaslepljenost, izdaja, nada u pobedu. Englundov pristup otvara prostor koji je često izmicao istoričarima koji su se bavili istraživanjem najvećeg ratnog sukoba u istoriji, sa njegovim nepojmljivim potencijalom u uništavanju ljudskih života i materijalnih dobara. To je davanje ljudskog lica i imena onima koji su izmicali pažnji kao `nevažni akteri`, `bezimene žrtve`, ali i onima koji su `samo izvršavali naređenja`, čime Englund vraća nadu u ono što se često gubi iz vida bavljenjem `velikom istorijom`– da je uvek reč o ljudima koji čine, opet treba reći, voljne i nevoljne učesnike istorije, postajući njene žrtve ali i dželati”.