Безбедно снабдевање струјом најважније

Једини постулат који енергетска као и свака друга транзиција мора да испуни јесте да буде одржива. Зато морамо добро да испланирамо енергетску транзицију водећи рачуна да нам се не десе грешке других земаља, додајући да Србија мора да планира још више капацитета обновљивих извора енергије. Међутим, то не сме да буде науштрб сигурности нашег енергетског система, него да систем развијамо тако да можемо да интегришемо веће капацитете обновљивих извора енергије. То радимо пре свега кроз планове за изградњу нових реверзибилних хидроелектрана и пројеката обновљивих извора енергије који ће имати развијено своје батеријско складиште – истакла је јуче министарка рударства и енергетике Дубравка Ђедовић Хандановић отварајући трећу међународну стручну конференцији „Како спровести одрживу транзицију у електроенергетском сектору западног Балкана”, коју је на Машинском факултету организовао портал „Енергија Балкана”.

Навела је да се у Србији доста улаже у дистрибутивне капацитете и ширење дистрибутивне мреже, као и у преносни систем, али да ће најтеже бити спровести и највише ће коштати декарбонизација. Истакла је да се ипак неће ићи на брзо и нерационално затварање производних капацитета из угља.

– То нисмо радили у прошлости, нећемо то радити ни у будућности и без обзира на то како неко мислио да је то дивна мантра да кажеш: ево, затворио сам и сад имам мање енергије из фосилних горива. То лепо звучи, али у пракси је мало другачије – рекла је она.

Оценила је да се мора бити сигуран да може да се обезбеди довољно гаса и додала да он јесте прелазно гориво, нешто за шта се мисли да може да нам помогне у транзицији, али да он постаје све више и проблематичан. Због тога смо почели да размишљамо о нуклеарној енергији и мислимо да је то једини стабилан извор базне енергије који није из фосилних горива. Наравно морамо да развијамо додатна складишта гаса у нашој земљи да бисмо повећали пре свега сигурност и да се ослонимо на саме себе, без обзира на то колико имали добре односе с нашим суседима, рекла је она.

Енергетска транзиција је реалност и у том смислу, значајан је пројекат „Горња Дрина”, рекао је в. д. генералног директора „Електропривреда Србије” Душан Живковић и додао да ћемо кроз сарадњу са електропривредама Републике Српске и Црне Горе превазиђи потешкоће и изградити 211 мегавата. ЕПС ће свакако наставити своје зелене пројекте.

Претходне ревитализације хидроелектране ХЕ „Бајина Башта” и „Ђердапа 1” и ХЕ „Зворник” дале су значајан допринос прошлогодишњој производњи електричне енергије из хидросектора са историјским бројкама. У припреми је и ревитализације Власинских ХЕ, „Бистрице”, „Ђердапа 2” и ХЕ „Потпећ”, истакао је први човек ЕПС-а.

Проф. др Владимир Поповић, декан Машинског факултета у Београду, истакао је да на овој високошколској установи има много смерова и катедри које су директно везане за електроенергетски сектор. Почевши од термоенергетике, преко хидроенергетике, термотехнике, механизације, процесне технике… одакле стижу млади, образовани и стручни кадар, важан сутра за српску привреду.

Колико је енергетика важна за Машински факултет потврда је и што су само прошле недеље одржане конференције и предавања о водонику као гориву будућности, примени отпадних вода у енергетици, реализацији зелене транзиције, као и будућност примене нуклеарне енергетике.

– Због свега тога нам је драго што је Машински факултет место одакле се и даље шири знање – рекао је Поповић и додао да је нуклеарна енергија претходних деценија код нас пала у други план, али да заједно с водоником треба радити на даљем стварању кадрова када је ова врста енергије у питању.

Динамика енергетске транзиције треба да буде таква да не угрози енергетску безбедности, казао је Дејан Поповић из АЕРС-а, док је Јелена Матејић, директор „Електромреже Србије”, истакла да су јој колеге из Словеније признале да би пре напустиле Европску унију него што би се одрекли нуклеарки.