Пустињски песак неће утицати на воће

Пустињски песак стигао је и у Србију донет јаким и топлим ветром из Северне Африке. Стручњаци из Градског завода за јавно здравље упозорили су да је доспео чак до Швајцарске и да је у Европу нанео око 180.000 тона сахарског песка. Кажу да овај загађујући материјал природног порекла може имати неповољан утицај по здравље људи, односно на респираторне органе, и да је потребно пратити концентрацију у ваздуху и избегавати физичке активности на отвореном.

Појава пустињског песка на нашим просторима, иначе, уобичајена је током пролећних месеци и то углавном у априлу и мају и у мањим количинама углавном не утиче на здравље људи. И пољопривредни произвођачи већ су навикнути на ову појаву, а стручњаци објашњавају да не постоје негативни ефекти на биљну производњу.

– Ништа неуобичајено, једино што је ове године сахарски песак стигао нешто раније и дефинитивно у већим количинама. Реч је механичкој нечистоћи која не изазива штету на воћу, нити има утицај на укупну биљну производњу – изјавио је за „Политику” један од водећих стручњака за воћарство др Александар Лепосавић из Института за воћарство у Чачку.

Истовремено, напомиње наш саговорник, због кише и променљивог времена постоји огроман инфективни потенцијал на воћу па можда поједини произвођачи, који су недовољно информисани, ове појаве у воћњацима повезују са утицајем сахарског песка на засаде.

– Добри и искусни воћари то знају и схватају да болести које сада примећујемо у засадима нису у вези са сахарским песком – каже Лепосавић.

Он указује да је због оваквих временских услова у засадима коштичавог воћа, на одређеним локалитетима, приметна појава „монилије”, која је је иначе највећа претња у периоду цветања код: вишње, трешње, шљиве и која може да изазове сушење родних гранчица и цветова. Касније, у току вегетације и труљење и опадање плодова. Због тога стручњаци ово гљивично обољење сматрају и економски најопаснијим.

Упозорава и да је код јабуке и крушке у овом периоду присутна бактеријска болест – „ервинија амиловора” (бактеријска пламењача), која има потенцијал да десеткује род уколико се неконтролисано прошири на друге воћњаке.

– Проблем је то што за ову болест не постоји делотворан препарат. Неки воћари набављају и користе „стрептомицин” који се користи у ветерини, што није препоручљиво јер је у Србији употреба антибиотика у воћарству забрањена. Постоје одређени биопрепарати на тржишту који јесу нешто скупљи, али имају ефекте – објаснио је Лепосавић.

Метеоролошкиња Ана Вуковић Вимић рекла је је јуче за Танјуг да ваздушна маса са сахарским честицама прашине која је стигла и у Србију са севера Африке представља изузетну аномалију, да смо све чешће сведоци оваквих случајева и додала да ћемо вероватно имати још оваквих епизода у току пролећа. Објаснила је да честице могу да пређу хиљаде километара, да неке прелазе цео Атлантски океан и долазе до Јужне Америке. Објаснила је да честице песка имају и своју корисну улогу у климатском систему, утиче на ђубрење земљишта Кариба, док има и негативан утицан на пољопривреду и на здравље људи који живе у близини. „Не постоје за сада процене да ли ће транспорти песка бити под будућим климатским променама чешћи и долазити у наше крајеве чешће, али оно чему смо сведоци последњих година је за науку изненађујуће”, рекла је она.