ЕУ се спрема да појача своју одбрану

Европа се спрема да појача своју одбрану након више од две године рата у Украјини, где се кијевске снаге боре да обуздају руску војску док посустаје испорука оружја са Запада.

"Рат више није концепт из прошлости, он је стваран", упозорио је прошле недеље пољски премијер Доналд Туск у интервјуу за европске медије и додао да "највише забрињава то што је сваки сценарио могућ".

Премијер Пољске, земље која је недавно открила да је руска ракета прекршила њен ваздушни простор на 39 секунди, додао је да је потребно навикнути се на "чињеницу да је почела нова ера: предратна ера".

Председници Летоније и Естоније Едгарс Ринкевичс и Алар Карис током интервјуа за Фајненшел тајмс позвали су европске савезнике да учине више да се припреме за могућ оружан сукоб са Русијом и истраже све опције, од регрутације до увођења посебне таксе за одбрану и значајног повећања војних трошкова.

Ринкевичс сматра да би европске земље требало да разговарају о враћању обавезног служења војног рока како би се повећао број одбрамбених снага.

"Неопходно је озбиљно разговарати о регрутацији", оценио је он.

Када је реч о повратку на ниво потрошње из "ере Хладног рата", Ринкевичс је рекао да "у овом делу Европе и света, разумемо да треба да дођемо до три одсто".

Између Немачке, Француске и Пољске присутне су тензије поводом тога како најбоље подржати Украјину.

"Подржаваћемо Украјину колико год буде потребно", рекао је немачки канцелар Олаф Шолц 20. марта на састанку са Туском и француским председником Емануелом Макроном и додао да ће осигурати да се НАТО не укључи директно у сукоб.

Шолц није сагласан са уверењем Макрона да НАТО савезници треба да оставе отвореном могућност распоређивања борбених снага у Украјини у неком тренутку у будућности.

Ни италијанска премијерка Ђорђа Мелони није за слање НАТО снага у борбу јер би, како је упозорила пред италијанским Сенатом, то представљало "опасну ескалацију која се мора избећи по сваку цену".

Шолц се нашао на мети међународних критика због одбијања да пошаље крстареће ракете дугог домета Таурус у Украјину јер би, како је рекао, тиме ризиковао да дође до ескалације сукоба.

Он је нагласио да неће послати ниједног војника из Бундесвера у Украјину.

Немачки министар финансија Кристијан Линднер предвиђа од 2028. године повећање трошкова за одбрану у буџету у износу од до девет милијарди евра.

Немачка влада је узела хитне зајмове у укупном износу од 300 милијарди евра у 2020, 2021. и 2022. години због кризе са корона вирусом и због рата у Украјини, а отплата је планирана да почне 2028. године и траје више од 30 година.

Како је објаснио Линднер, тренутно је планирана отплата дуга од девет милијарди евра годишње, али ако се до тада превазиђе терет пандемије на нивоу дуга, отплата би могла да буде значајно смањена, чиме би се на располагању нашло милијарде евра.

У међувремену, Влада Француске гура одбрамбене компаније да повећају производњу како би задовољиле потребе сопствене војске и да осигурају континуирану подршку Украјини након више од две године рата са Русијом.

Француски министар одбране Себастијен Лекорно рекао је да ће Париз испоручити стотине оклопних транспортера и противваздушних ракета у оквиру новог пакета помоћи Кијеву у рату.

Председник Европског савета Шарл Мишел, сумирајући први дан самита лидера ЕУ у Бриселу, рекао је да је поново потврђено јединство Европе и поручио да 27 држава чланица жели да "брзо напредује" у погледу прихода од руске имовине, да "разуме озбиљност ситуације и решени су да учине више за Кијев".

Председница Европске комисије Урсула фон дер Лајен најавила је да би, уз договор о приходима од руске године, ове године могло да буде доступно три милијарде евра за куповину војне опреме која ће бити послата у Кијев.

Румунска војска учествује са 400 војника и 50 возила у војним операцијама ЕУ, рекао је начелник Генералштаба генерал Георгица Влад.

Словеначки министар одбране Марјан Шарец изразио је жељу да Словенија више не буде само купац, већ да постане и продавац и произвођач војне опреме.

 Одлазећи министар одбране Бугарске Тодор Тагарев истакао је 29. марта да је буџет за одбрану за 2024. повећан за више од 60 одсто у односу на 2022. годину.

У предлогу словачког Министарства одбране наводи се да би крајем године оружане снаге те земље могло да чини 20.982 војника и 4.500 запослених, што је повећање од 279 војника.

У Португалу је преовлађујући проблем недостатак нових регрута и војника који напуштају три рода оружаних снага. Истовремено, потрошња Португала на одбрану је и даље веома ниска у поређењу са оном каква би НАТО желела да буде.

Министарка одбране Северне Македоније Славјанка Петровска рекла је да домаћа војна индустрија повећава производне капацитете како би конкурисала на тржишту НАТО.

Скопље се придружило иницијативи НАТО за  подршку производњи муниције и одбрамбеној индустрији, што ће омогућити да та земља много брже добије неопходно наоружање по много повољнијим ценама, преноси Танјуг.