О подели нико (званично) не разговара

Уједињене нације, према незваничним информацијама које су преко појединих медија у јавност процуриле са поверљивих разговора о реконфигурацији Унмика, предложиле су „административну поделу” севера од осталог дела Косова. Предлог да се Еулекс распореди јужно од Ибра, према писању неких косовских медија, „далеко од очију јавности”, представницима власти у Приштини званично је пробао да представи изасланик Уједињених нација Ендрју Ледли, али су вође косовских Албанаца одбиле да га саслушају до краја и напустили су састанак. У званичној верзији овог догађаја потврђено је само да су се представници косовских институција састали са изаслаником УН. Власти у Приштини, међутим, тврде да никаквог писаног предлога о административној подели није било као и да је мало вероватно да ће Ледлијев предлог о реконфигурацији Унмика у шест тачака (о којем се преговара у најстрожој тајности посебно интензивно последњих недељу дана) добити подршку албанске стране.

Наши покушаји да дођемо до званичне информације да ли је Београду упућен предлог о административној подели по Ибру, јуче су остали без резултата. Иако је пре недељу дана портпарол Унмика Александар Иванко потврдио да Ледли разговара и са приштинским и са београдским властима, до данас је непознато ко у Београду преговара са њим. Успели смо само да сазнамо да се међу „људима задуженим за Косово”, са којима, како је Иванко рекао, Ледли преговара у Београду, не налази нико из Министарства за Косово и Метохију. Министар за КиМ Горан Богдановић јуче нам је на питања: „Да ли је изасланик УН за посредовање у дијалогу Приштине и Београда о реконфигурацији Унмика Ендрју Ледли предложио српској страни административну поделу севера од осталог дела Косова? Ако јесте, ко је разговарао о томе са њим?, одговорио следеће: „Нико из Министарства за Косово и Метохију није разговарао са г. Ледлијем. Нико из Министарства за Косово и Метохију није разговарао на тему административне поделе Косова и Метохије ни са једним саговорником”.

А на наше питање да ли, ако је оваква подела предложена, то значи увод у поделу Косова и да ли то значи да би Србија пристајањем на административну поделу пристала на поделу Косова по Ибру, министар Богдановић је одговорио: „Наш интерес и даље остаје исти, а то је суштинска аутономија Косова и Метохије у оквиру граница државе Србије”.

Једини који су се за сада изјаснили о наводно предложеној административној подели по Ибру јесу двојица бивших премијера Косова Агим Чеку и Бајрам Реџепи који тврде да је оваква, и било каква друга подела неприхватљива.

Реџепи је јуче рекао да предлог о административној подели Косова „није имао у рукама”, али да он „нема шта да дода ономе што су у вези са овим предлозима рекли премијер и председник Косова” (представници косовских институција јуче нису коментарисали наводни Ледлијев предлог, а идеју о подели Косова одбацили су последњи пут у септембру, реагујући на изјаву председника Србије Бориса Тадића да би Београд могао да размишља и о подели уколико претходно буду исцрпљене све остале могућности).

Он је објаснио да је такав предлог у „супротности са Ахтисаријевим планом” и да „не могу бити две администрације на Косову”.

Да „Еулекс не треба сматрати легитимним ако се не шири на целој територији Косова” сматра и Агим Чеку који је прекјуче затражио да власти у Приштини прогласе север Косова „зоном посебног интереса”.

„Ако се тај део Косова прогласи зоном посебног интереса, то значи да се тамо мора осигурати присуство државних званичника Косова. Ти званичници би тамо радили и били државни ауторитет Косова”, рекао је Чеку, додајући да би такве мере биле привремене.

Он није искључио ни могућност употребе „силе” у циљу успостављања ауторитета приштинских институција на северу Косова.

„Употреба силе је задатак сваког органа безбедности. Не бих рекао употребу насиља, али силе, ако је то потребно. Функционисање државе и власти у сваком делу земље је задатак институција, које имају своје инструменте и овлашћења. Сила је једно од тих овлашћења”, рекао је Чеку.

„Чеку потцењује колико Србија може далеко да иде када је у питању север Косова”, рекао је јуче за „Политику” бивши шеф дипломатије Горан Свилановић, коментаришући ову изјаву бившег косовског премијера и додао: „Не могу да замислим ситуацију да Митровица буде мање везана за Србију”.

На питање да ли мисли да би Србија могла да узврати силом да би одбранила север Косова, Свилановић није хтео директно да одговори, али је то учинио на питање зашто Србија не би тако далеко ишла и када је у питању остатак Косова: „Зато што је изгубила четири рата”.

Свилановић сматра да ће идеја о подели доћи на „дневни ред” када и ако буду исцрпљене све остале могућности, али да се то неће десити пре него што Међународни суд правде да своје мишљење о легалности проглашења независности Косова.

„Косово је де факто подељено, а да ли ће бити и де јуре, зависиће од Србије”, каже Свилановић. Он тврди да већ неко време има „апела” појединих европских држава да Србија предложи поделу. Чак и ако Србија пристане на наводни Ледлијев предлог о административној подели по Ибру, то, тврди Свилановић, још неће значити да је пристала и на коначну поделу Косова. Ако до „корекције граница”, како поделу назива Свилановић, дође, апетити обе стране биће много већи него што је реално. А сада је реално, додаје, да Србија у тој подели добије север.

„Прича о подели оптерећена је страхом за становништво које би остало иза тих граница. Срби се боје преговора о линији поделе, али о томе ипак треба да се преговара. Треба, међутим, поштено рећи да је цена поделе изузетно висока и да је то српско признање остатка Косова као независне државе”, додаје наш саговорник уз подсећање да је идеја о подели јужне покрајине постојала и у претходним владама.

Да подсетимо, пре две године о подели као могућем решењу говорила је и Санда Рашковић-Ивић, тада председница Координационог центра за Косово и Метохију. Душан Пророковић, бивши државни секретар за КиМ, за „Политику” је недавно изјавио да се такав предлог појавио на средини преговора о статусу Косова и да је Рашковић-Ивић „само цитирала изјаве неких страних званичника са којима је тада разговарала”.

„Прича о подели било је и 2002. године и њих су износили, незванично, политичари који су лобирали за ту идеју и то чак нису биле иницијативе њихових држава већ њихове личне”, рекао је тада за „Политику” Пророковић.

Највише што је ДСС предлагао, објаснио је он, била је функционална подела Косова, коју је Слободан Самарџић, тадашњи саветник тадашњег премијера, 2004. године уградио у план Владе Србије за КиМ. Ту се радило о функционалном одвајању, а не о територијалном, о дуалном систему власти, без поделе”, објаснио је Пророковић.