Сачекати бољу цену бакра

Бор – Већински Самостални синдикат Борског комбината бакра предлаже да се расписивање трећег тендера за приватизацију ове компаније одложи до стабилизације светског тржишта и производње у рудокопима Бора и Мајданпека. Охрабрује то што је производња бакра у концентрату у Бору у септембру увећана на 1.822 тоне и што је почетком октобра овде стигла нова рударска механизација из увоза – камиони, багери и утоваривачи. Али брине то што је цена бакра, под утицајем потреса на светским берзама, опала са 9.000 на 4.280 долара за тону.

Увећање производње у септембру, после успешне реконструкције рудника „Велики Кривељ”, као и већ припремљени пројекти за обнову „Церова” и „Јаме”, што би укупну производњу у идућој години увећало на 24.000 тона, радује и Драгана Алексића, председника већинског Самосталног синдиката у борској компанији.

Каже да је изузетно повољна цена бакра на светском тржишту у протекле три и по године помогла да компанија сопственим новцем, без помоћи државе, крене у обнову и стабилизацију. То наговештава да би се, са невеликим улагањем, већ 2011. године, могло стићи и до 60 000 тона бакра из рудокопа у Бору. Синдикат ће се борити да се ти пројекти реализују како би Комбинат постао атрактивнији за стране партнере. А до тада ће се сигурно потпуно опоравити и све новчане и робне берзе у свету.

– За нас у синдикату најважније је да је држава одустала од погубне стратегије продаје целокупне имовине предузећа и да показује све веће интересовање да домаћински управља својом најважнијом и најрентабилнијом стратешком сировином – каже Алексић. – Где би нам био крај да су одговорни у српској влади још 2004. године, после нашег протеста на аутопуту код Параћина, испунили све наше захтеве. Већ сада бисмо имали производњу од 70.000 тона бакра, обновљену топионицу и решен највећи део вишедеценијских еколошких недаћа. Нисмо, међутим, добили обећани кредит од 30 милиона долара и од тада су, несхватљиво, престале све инвестиције. Пропала су и два тендера у року од три године, а производња бакра из сопствених рудокопа опала је на само 10.000 тона. Као да је некоме било стало да нас потпуно упропасти и прода будзашто.

Борски синдикат, каже Алексић, очекује да се влада према перспективној борској компанији понаша много одговорније. Невероватно је, вели, колико се дуго чекало на одобрење да се, макар и једино парама компаније, крене у куповину нове рударске опреме. Сви сада, и у државној управи, морају да признају да је то била велика грешка. И најокорелији скептици виде како се Бор опоравља и колико је Боранима стало да се њихове корисне иницијативе уважавају.

– Инсистирамо упорно, већ годинама, да нам држава помогне повољним кредитима или бар гаранцијама да се они добију од произвођача рударске и металуршке опреме – објашњава Алексић. – Желимо да будемо државна компанија у којој ће она имати већински власнички удео и да запослени и пензионери имају бар 20 одсто акција, као у државним јавним предузећима. Државне гаранције значиле би сигурност, стимуланс и мотивацију за запослене, али и за будућег пословног партнера. Једино тако се може доћи до оптималне и еколошки потпуно чисте производње у рудокопима и топионици.

Било би корисно и за државу да користи борско вишедеценијско искуство. Зашто држава, на пример, не би питала Боране и људе у синдикату ко би били људи којима би се поверило руковођење компанијом. Драган Алексић је актуелном директору Миодрагу Цонићу оштро замерио када је изјавио да је он владин службеник и да нема коме у Бору да полаже рачуне. За Алексића је таква изјава невероватна. За борски комбинат је најважније, каже Алексић, да његов први човек буде онај ко своју и судбину своје породице дели са судбином својих суграђана. И да то буде онај кога су они одабрали због радних и људских квалитета.

Било би добро да Борани буду сложнији у опхођењу са државом. Председник већинског синдиката се залаже да у свим преговорима са државом и партнерима Борани имају свој репрезентативни тим од најбољих људи из пословодства компаније, већинског синдиката, локалне самоуправе и најугледнијих стручњака из Бора и Мајданпека. Да тако више утичу на развој свог предузећа и свог краја.