Привредници заинтересовани за грађевинце, угоститеље...

Успостављање „Отвореног Балкана” као заједничког тржишта рада Србије, Албаније и Северне Македоније, које је почело 1. марта, донеће вишеструке користи грађанима, привреди и економији региона у целини. Од 5. марта ове године наши грађани на порталу е-управе могу да креирају сопствени идентификациони број (ИД) „Отвореног Балкана”. У Привредној комори Србије (ПКС) откривају да је до 2. априла ове године 2.239 суграђана затражило тај број.

Александар Радовановић, руководилац Центра за регионалну сарадњу при ПКС-у, истиче за „Политику” да је споразум о слободном кретању радне снаге у оквиру иницијативе важна тековина, јер је освојена слобода кретање, а по том принципу функционише и цела ЕУ.

– Интересовање грађана је велико. Слично је и у Северној Македонији и Албанији, а резултат свега је олакшан приступ раду, јер само у неколико корака сваки кандидат може да реши питање радне и боравишне дозволе, без додатних трошкова, чекања на шалтерима, непотребне папирологије... – каже Радовановић.

И привредници су, додаје он, веома заинтересовани за раднике из друге две земље. Највеће интересовање влада у секторима грађевинарства, пољопривреде и угоститељства, прераде и машинства.

– Компанијама ће ова иницијатива омогућити лакши долазак до недостајућих кадрова. Али тиме се неће решити питање дефицитарних занимања нити проблем одлива радне снаге. Очекује се да се ти процеси на неки начин ублаже и макар мало умањи одлазак људи из региона. То све биће и одличан сигнал за долазак нових страних инвеститора – уверава Радовановић.

„Отворени Балкан”, као регионална иницијатива чији је циљ унапређење слободе кретања роба, услуга и људи, стартовао је још 2021, али су две године пре тога биле пандемијске. Пошто је 2019. била рекордна за регионалну размену, онда је управо та година узета као прави параметар за анализу успешности.

– Примера ради, у 2023. години за 69 одсто повећан је српски извоз у Албанију у односу на ту 2019. годину и за 54 одсто већи је извоз у Северну Македонију. То значи да је укупна размена између три земље у 2023. износила 1,7 милијарди евра – додаје Радовановић.

Држављанима Северне Македоније и Албаније више нису потребне боравишне и радне дозволе, односно за држављане те две земље приликом запошљавања у Србији неће се примењивати Закон о запошљавању странаца. Њихово радно ангажовање у Србији реализује се на идентичан начин као и код држављана Србије. На основу ИД броја радници могу да путују по земљи и да конкуришу за послове исто као да су домаћи радници. Таква иста правила важе и за грађане Србије, када оду да раде у Албанију или Северну Македонију.

 ИД број је фактички њихова „лична карта”, с којим могу и да траже стан, а полиција ће увек моћи да их проверава. Свако ко има налог на српском порталу е-управа, може да аплицира за посао у Албанији и Северној Македонији, а три земље имају јединствену базу свих слободних радних места.

Од почетка године 62 Македонца и 10 Албанаца добили посао

У току целе прошле године филијале Националне службе за запошљавање издале су укупно 99 дозвола за рад држављанима Албаније у Србији. Поступајући по Закону о запошљавању странаца, од почетка прошле до 26. марта ове године издато је 556 радних дозвола држављанима Северне Македоније. За непуна прва три месеца ове године (1. 1 – 26. 3) десет Албанаца запослило се у Србији, док су у истом периоду 62 Македонца добила посао код нас.