Образовање је стуб опстанка народа

Урош Предић у галерији САНУ. Његова дела вас сачекују у свој својој величини. Толико је близак и људски и данас, у 21. веку. Који је век инсталација, форме разбијене већ у претходном и некада и без потребне четкице или киста. Али пред Предићевим сликама све пада у воду, некако се разблажи и усахне. Утисак је да није реч само о вештини, него и о души.

И одједном, у скоро побожној тишини, жамор, ћућорење. Ђаци са својим наставницима, вероватно ликовног, у мањим групама испунише галерију. То одавно нисам видела. Добро је да смо се вратили таквој просвети, таквом раду с ученицима и дружењу с њима ван учионица. А има толико тога да упознају и виде, поготово из уметности и историје. Образовање је стуб опстанка једног народа, његова будућност. Упознавање с делима великана прошлости, и наше и европске, омогућава им увид у нове токове и догађаје.

Учитељ се не заборавља никада. Ни омиљени наставник, нити професор који уме да беседи. Када је 1808. године Доситеј Обрадовић основао Велику школу поставио је темеље на којима ми данас негујемо нове генерације. Генерације које знају да говоре, а да их разумете, да напишу шта желе и то правилно, да буду водитељи који не муцају и сликари који поштују свој публикум. А богами, математичаре и физичаре имамо, као и лекаре светског гласа. Рад са ђацима је хуман посао у који већина наставника уноси љубав и пажњу. Подржимо и једне и друге.

Светлана Брновић Митић,
историчар уметности