Љубав као највиши дар

У књизи „Највиши дар” Паула Коеља и Хенрија Драмонда (у новом издању Лагуне) постављена су следећа питања: Да ли љубав једноставно постоји као нешто на шта имамо право? Или морамо прво дати љубав да бисмо је примили? Постоји ли само једна љубав или мноштво њених облика? Како да научимо да волимо? Млади мислилац Хенри Драмонд поставио је себи ова питања 1874. године. Његова размишљања су обилазила свет све док их Пауло Коељо није открио на прекретници свог живота и прилагодио за наше време.

Овај светионик духовног просветљења показује и то како су најбољи и најважнији тренуци наших живота били они у којима је био присутан дух љубави. Говори о томе да треба да искористимо живот на најбољи могући начин, јер нико други не може да живи уместо нас, стога пружа увиде у то да морамо знати куда треба да усмеримо своје напоре и који је то највиши циљ што га треба досегнути. Навикли смо да чујемо да су највеће благо духовног живота вера, нада и љубав, а Пауло Коељо нас овде подсећа да је управо љубав тај највиши дар који можемо поклонити себи, ближњима, свету.