Спорна два нова нуклеарна реактора у Бугарској

Специјално за „Политику”

Софија – На одлуку бугарске владе из октобра прошле године, којом је дато зелено светло за изградњу VІІ и VІІІ блокова АЕЦ „Козлодуј”, уложена је жалба у Врховном управном суду. Аргументи су да се њоме крши Закон о безбедној употреби нуклеарне енергије, да не постоје анализе безбедносне, економске, социјалне и еколошке изводљивости пројекта, као и да нису вођене јавне расправе о овој намери. Одлуком се, иначе, налаже да министар енергетике предузме радње на изградњи VІІ блока на новој локацији АЕЦ „Козлодуј” по америчкој технологији АП-1000.

Ово је засновано на извештају министарства, који, међутим, није јаван и није достављен подносиоцима жалбе након што су га захтевали по Закону о приступу информацијама од јавног значаја. Шта пише у овом извештају и шта је његова оправданост, није јасно из одлуке, али влада задужује министра енергетике да спроведе процедуру за избор извођача радова за изградњу два блока од његовог пројектовања до пуштања у рад, 250 милиона евра од „Бугарског енергетског холдинга” за улагање у капитал пројектне компаније АЕЦ „Козлодуј – Нове снаге”, као и за тражење кредита за финансирање пројекта. На прве две тачке посао је завршен. Међутим, требало је да министар и ову одлуку кабинета достави на усвајање скупштини, што подносиоци тврде да није учињено.

Међутим, у децембру 2023. године парламент је донео одлуку којом обавезује министра енергетике да од „Бугарског енергетског холдинга” обезбеди до 1,5 милијарди лева за изградњу VІІ блока на АЕЦ „Козлодуј”, као и да се придржавају распореда изградње првог од два нова реактора и његовог пуштања у рад до краја 2034.

Савет министара је 25. октобра прошле године донео одлуку о две тачке. Једна је давање сагласности за изградњу VІІ блока, а у извештају су описане активности које су спроведене претходних година на изради еко-процене локације и њено одобрење од стране Регулаторне агенције за нуклеарну енергију, објаснили су за „Политику” у Министарству енергетике. Одржана је и јавна дискусија за овај реактор.

Кабинет није донео коначну одлуку о изградњи два нова реактора, како то налаже Закон о безбедној употреби нуклеарне енергије, а то би требало да се деси тек следећег лета, када буду готове све анализе и процене и за то се мора донети и одлука о улагању од АЕЦ „Козлодуј – Нове снаге”. Министарство тврди да су већ поднети документи за израду процене утицаја нових реактора на животну средину, а друге радње су одложене због усвајања измена закона, којима су донекле измењене процедуре за припрему нуклеарних пројеката. У сваком случају, све ово укључује трошкове, чији износ за сада није јасан. Еко-организација „За Земљу” је крајем фебруара напоменула да би требало да се одржи јавна дискусија и у Козлодују и у суседној Румунији, пошто је реч о прекограничном пројекту.

Грчка, Србија и Северна Македонија заинтересоване су за склапање дугорочних уговора о откупу електричне енергије из будућег блокова АЕЦ „Козлодуј”, најавио је пре месец дана бивши премијер и садашњи посланик ПП–ДБ Николај Денков. „Постоји интересовање из различитих земаља. Мора се направити модел како да се купује струја. Постоји интересовање из Грчке, Северне Македоније и Србије. Али они морају да одлуче шта им је драже, а ми морамо да одлучимо шта је исплативије за нас – да ли да уђемо као инвеститори у пројекат, или да будемо са фиксним уговорима о откупу електричне енергије. Чини ми се да им је дража друга опција, али дискусија је отворена”, прокоментарисао је тада Денков.

Удаљеност нуклеарне електране у Козлодују од Србије је близу 300 километара. Планирано је да нови седми блок у централи буде завршен у периоду 2033–2035. Дозвола за рад петог и шестог блока истиче 2027. и 2029. године. До тада АЕЦ „Козлодуј” мора предузети кораке да продужи лиценцу за још десет година.

Украјина се нада да ће у јуну потписати уговор о куповини опреме из обустављеног пројекта изградње АЕЦ „Белене”, преговори се врте око цене од 600 милиона долара, али бугарска страна последњих месеци тражи вишу цену. Ово је изјавио шеф украјинске енергетске компаније „Енергоатом” Петар Котин. Преговори „Енергоатома” и бугарске „Националне електричне компаније” трају око годину дана. Према одлуци бугарског парламента, договор не би требало да буде мањи од 1,2 милијарде лева, а цена од 600 милиона долара коју је најавио Котин, прихватљива украјинцима, испод је суме коју су навели бугарски посланици. Бугарска влада је пре извесног времена обавестила да је украјинска страна показала интересовање за техничку документацију пројекта, што би додатно подигло вредност опреме која Бугарској више није потребна.

Софија рачуна да ће га продати Кијеву и повратити бар део инвестиција урађених годинама у руске реакторе, а НЕК ће, пошто добије новац, вратити кредите свом власнику – „Бугарском енергетском холдингу”, а он ће, заузврат, доделити другој својој компанији – АЕЦ „Козлодуј – Нове снаге” за пројекат изградње VІІ и VІІІ блокова АЕЦ „Козлодуј” по технологији АП-1000 америчке компаније „Вестингхаус”. Украјина је одлучила да купи два бугарска реактора за опремање своје електране „Хмељницка”.