Вилијем Вокер, за шаку долара

Вилијам Вокер, амерички дипломата и обавештајац у пензији, спреман да гази преко лешева, плаћеник који за шаку долара режира наручена крвопролића, боравио је, после „случаја Рачак”, више пута на простору Космета. Долазио је, богато награђен од шиптарског лобија у САД и косметских Албанаца, да се наруга Србији и Србима и подсети их на време када је гнусним лажним изјавама сатанизовао Србе приписујући им непочињене злочине над косметским Албанцима.

Гнусне лажи које је као челник мисије верификатора ОЕБС-а на Космету изрекао о наводним српским злочинима у селу Рачак, биле су, у ствари, део прљавог сценарија Клинтонове администрације којим је требало оправдати планирану агресију НАТО-а на Србију. Заједно са својим налогодавцима, Вилијам Вокер сноси једну од највећих одговорности за недужне жртве и широм Србије разорених породичних домова, школа, болница, мостова и многих других објеката. Природно је, стога, што су његове лажи изазвале код наших људи буру негодовања и што код свих Срба слови за једног од главних криваца за злочине које је НАТО починио током тромесечне агресије.

Негодовања против агресије и лажи Вилијама Вокера изражавана су на разне начине. Поред демонстрација, петиција хуманитарних, политичких, друштвених и других организација и удружења, оглашавали су се и појединци путем писама и путем медија. Нажалост, у очима светске јавности Срби су у западним медијима и даље представљани као извршиоци мучких злочина над цивилним становништвом, мада је касније званично утврђено да су све жртве у селу Рачак били наоружани припадници терористичке ОВК, усмрћени током борбених окршаја са српском војском и припадницима полиције.

Откривањем статуе Вилијама Вокера у селу Рачак, приликом његове посете Космету фебруара месеца 2019. године, косметски Албанци, предвођени Хашимом Тачијем, настојали су да и на тај начин подастру светској јавности неистине о збивањима у том селу. Мало је у Србији, нажалост, подсећања на реаговања путем којих се, код нас и у свету, демантују лажи о стварним збивањима која утемељено разобличавају лажи Вокера, руководеће гарнитуре косметских Албанаца и пропагандне кухиње Беле куће и Пентагона. Приликом поновног доласка Вилијема Вокера на Космет, више се говорило о подизању споменика бешчашћа у Рачку, него о некадашњим стварним збивањима на том простору. А морало би далеко већа пажња да се посвети обавештавању домаће и иностране јавности о стварним догађањима које су пратиле безочне лажи, стављених у службу нечасних припрема за зверско бомбардовање Србије 1999. године.

Придружујући се бројним протестима и осудама наведених лажи Вилијема Вокера, аутор ових редова му је, непосредно после „случаја Рачак”, упутио отворено писмо које је емитовано преко новинске агенције Танјуг и објављено у „Борби” 19. марта 1999. године. Ево садржаја тог писма на које је изостао било какав одговор:

– Поштовани господине Вокер, иако ни као човек ни као наводни дипломата не заслужујете никакво поштовање, тај атрибут уз Ваше име стављам искључиво из уважавања чина који сам у југословенској, баш као и Ви у америчкој војсци, носио пуних четрдесет година. Приликом Вашег доласка у нашу земљу на челу мисије верификатора ОЕБС-а, очекивао сам, као и већина мојих сународника, да ћете, како би требало да приличи бившем војнику и високом официру, часно, поштено и, изнад свега, објективно обављати дужност због које сте потегли пут преко океана. Али Ви сте, то је данас кристално јасно, дошли да бисте се као послушник и плаћеник ставили у службу политике разбијања Србије и Југославије и сатанизације Срба као народа. Ви не судите достојанством, савешћу и чашћу официрског звања, које је у два светска рата подигло углед САД као никада до тада, већ програмираном одиозом према земљи и људима које су нељуди, Ваши налогодавци, ставили на срамни списак за одстрел непослушних земаља и народа. А ти налогодавци, Ви то врло добро знате, припадају школи која је у Кореји, Вијетнаму, Гранади, Салвадору, Никарагви, Лаосу, Камбоџи, Босни, Ираку, Либији, а ево сада и Србији, покушавала, са више или мање успеха, да огњем и мачем, ракетама и бомбама, дисциплинује поједине народе и „усрећи” их само Вама схватљивом и прихватљивом демократијом.

Да срцем и душом припадате тој школи, потврдили сте безочно лажном интерпретацијом догађаја у селу Рачак, измишљајући непостојећи масакр како бисте скренули пажњу са гнусних убистава и киднаповања која су тих и претходних дана чинили Ваши питомци и штићеници из редова албанских терориста. Зар Вас то не подсећа на информативно-пропагандне поруке из Вијетнама и других земаља где сте убице голоруких људи, жена и деце промовисали у националне хероје, а недужне жртве у припаднике терористичких банди. За та недела нисте заборавили, надам се, Вашу земљу осуђивала је и сопствена и целокупна светска јавност.

Сада када је скинут вео са „масакра” у селу Рачак, када чак и Вама наклоњена екипа финских патолога није смогла снаге да потврди лажи о масакру, Ви и даље послушнички, у складу са добијеним задатком и плаћеничким менталитетом, битишете у земљи чије гостопримство ничим не заслужујете. После званичних обдукционих налаза погинулих терориста, сваки частан човек, што Ви свакако нисте, поднео би неопозиву оставку и достојанствено се вратио тамо одакле је дошао. Ви, на жалост и несрећу српског народа, који Вам је иначе оправдано отказао гостопримство, и даље, попут уљеза, остајете да нагризате његово ткиво и све више и више рушите мостове генерацијама учвршћиваног пријатељства, сарадње и ратног савезништва Срба и Американаца.

На крају, господине Вокер, неколико речи о природи и генетском склопу српског народа, јер то за Вас очигледно представља недокучиву тајну. Историја је одавно забележила, а то овде и деца предшколског узраста знају, да се претњама и ултиматима, путем којих се демонстрира и арогантно истичу сила и војничка супериорност, Србима никада није могла наметнути воља туђина. Свакоме коме је стало до узајамног искреног пријатељства, свакога ко је са њима желео да равноправно сарађује, Срби су дочекивали раширених руку – хлебом и сољу. Према тлачитељима су се увек односили на исти начин: беспоштедном борбом за очување прадедовских огњишта, националног идентитета и слободе коју цене изнад свега. Тако ће, будите сигурни, поступити и у случају сваке будуће евентуалне агресије, без обзира од кога и са које стране буде долазила.

Пуковник у пензији

Прилози објављени у рубрици „Погледи” одражавају ставове аутора, не увек и уређивачку политику листa