Неспавањем спасава сина

Лозница – Двадесетогодишњи Љубинко Николић из Воћњака, код Лознице, болује од мишићне дистрофије која му је угрозила плућа и срце, па му је потребан апарат за механичку вентилацију плућа који кошта 415.000 динара. Отац Душан (53) и мајка Слободанка (46) не могу да га купе и олакшају живот свом сину који болује десет година а последњих седам је везан за постељу.  – Разболео се у трећем разреду од упале левог плућног крила која се искомпликовала, па је шест месеци био у Београду. Да би могао да буде код куће, купили смо апарат за аспирирање. Али, ако дуже нема струје, апарат не ради, па морамо да идемо у лозничку болницу. Љубинко је могао да хода до пре седам година, а онда му се од лежања деформисала кичма и ослабили мишићи. Од тада је непокретан. Апарат за механичку вентилацију "вештачких плућа", који му је прописао Клинички центар у Београду, много би му помогао, јер би уређај "дисао" уместо њега. Овај апарат може да ради и без струје и он нам је једино решење – каже нам Слободанка, која током дана више пута аспирира сина. 

Последњих десет година није спавала ни једну ноћ! Да би Љубинко у сну неометано дисао, она му балон-ампулом, преко уграђене трахеостоме, целе ноћи упумпава ваздух у плућа! Четири сата сна Слободанка "ухвати" током дана, а тада је уз Љубинка Душан. 

Николићи су се обраћали општини и Центру за социјални рад од којих су добили по 50.000 динара, а пре два месеца су по лозничким фирмама сакупили још 29.000 динара. Помоћ за Љубинка може се уплатити на име Слободанка Николић, на жиро-рачун 160–5700100044552–55, код Банке Интеза.  – Жена не ради, ја имам привремену инвалидску пензију од 5.200 динара, а син прима туђу негу и помоћ од 14.000. Имамо продавницу од које преживљавамо тако да сами, нажалост, не можемо да сакупимо потребан новац. Криво ми је што сам 27 година радио у "Вискози", од плате давао за здравствено осигурање и доприносе а сада треба да молим и просјачим да бих детету набавио неопходан апарат – објашњава отац Душан.