Свету столицу краси стрпљење

У књизи о односима Свете столице и Југославије обрађена је грађа из Архива Министаства спољних послова Републике Србије и Архива Југославије Уколико је политика у ширем смислу вештина могућег онда би дипломатија била својеврсно настојање ка немогућем. То се примећује у књизи „Односи између Југославије и Свете столице 1963–-1978” са поднасловом „Прилог за дипломатско верско настојање Ватикана на Балкану и у средњој Европи” новинара и публицисте Пеђе Радосављевића, у издању Пресинга, која је објављена као друго допуњено издање уочи Сајма књига 2023. године.

„Читањем књиге Пеђе Радосављевића могуће је, корак по корак, као одраз у огледалу, пратити дипломатске одазиве, али и иницијативе и повремене недоумице југословенске стране суочене са тим опрезним, стрпљивим али и свестрано осмишљеним и, упркос свим могућим привидима, доследним ватиканским постављањем према целини југословенске ситуације, а превентивно према дипломатским партнерима и званичницима задуженим за заступање и тумачење позиције званичног Београда. Када једном буде било могуће осветлити ову двосмерну интеракцију и на основу докумената из ватиканских архива, сагледаће се и она њена друга димензија, а самим тим стићи и до целовите представе дате проблематике”, пише у поговору Радосављевићеве књиге проф. др Дарко Танасковић, некадашњи југословенски и српски дипломата у Турској, при Светој столици и Унеску.

С обзиром на период који књига обрађује важно је истаћи да је Католичка црква, а самим тим и Света столица од краја Другог ватиканског сабора, који се одржавао од 1962. до 1965. године, у постепеном и константном отварању ка савременом свету, науци, екуменизму, међурелигијском дијалогу као и дијалогу са представницима атеистичког светоназора, постепено одустајала од превазиђених форми и предрасуда према другоме и модерном, стварајући простор у Цркви за лаике и нове идеје.

Када је реч о примарним изворима, у књизи је обрађена  грађа из Архива Министарства спољних послова Републике Србије и Архива Југославије, представљена у више од шест стотина фуснота, а наведене је и бројна литература.