Два века од првог српског Нахијског суда

Пожаревац – Доношењем указа кнеза Милоша Обреновића, 7. маја 1821. године, основан је први Нахијски суд у Србији са седиштем у Пожаревцу, под називом „Совјет пожаревачки”. Поводом 200. годишњице од овог важног датума у Пожаревцу је приређена свечаност, али како је објаснио Драган Вучићевић, председник Вишег суда у Пожаревцу, због епидемије вируса корона јубилеј није могао бити обележен 2021. године.

Значај овог суда, како се чуло, огроман је пре свега јер је тада први пут у Србији одвојена судска од управне власти. Вучићевић је поручио да је историја права истовремено и историја државе, али и српског друштва и културе.

Оснивање првих судова у Србији израз је потребе и хтења народа да упоредо са борбом за слободу ствара и основе за изградњу савремене државе. Један од првих и најзначајнијих корака на том путу јесте доношење кнежевог указа о оснивању првог Нахијског суда у Србији, рекао је он.

Весна Субић, судија Врховног суда Србије, Пожаревљанка родом, истакла је да је 1821. године из Пожаревца почела да се формира и развија мрежа судова у Србији све до оснивања Врховног суда 9. септембра 1846. године.

– Та мрежа се мењала, мењали су се називи судова, али је суштина остала иста – постојали су, а и сада постоје, судови првог и другог степена и Врховни суд као највиши суд у држави Србији – рекла је она.

Зорана Делибашић, председница Високог савета судства, рекла је да обележавање 200 година рада и деловања правосудних органа у Браничевском округу представља значајан друштвено-политички и културни догађај.

– У време оснивања првог Нахијског суда у Пожаревцу у Србији нису постојали Устав и писани закони, а од судија се тада захтевало да буду честити и поштени људи и да суде по здравом разуму. Данас Србија има писани Устав, законе и кодекс судијске етике, али се од судија и данас захтева да суде честито и поштено, буду стручне, одговорне, достојне и ураде нешто што је некада јако тешко урадити – да покушају да помире закон и правду – рекла је Делибашићева.

Према историјским подацима, Нахијски суд је имао два кнеза, једног писара и два пандура, и био је један од ретких магистрата који је скоро одмах по оснивању имао свој печат и деловодни протокол, испричао је Драган Вучићевић.

Седиште суда било је у Богићевој кући која се налазила у дворишту садашње Политехничке школе у Пожаревцу. Убрзо по оснивању кнез Милош је 27. јула 1821. године донео акт којим је утврдио надлежност суда и за главног нахијског кнеза поставио Јосифа Милосављевића. Прописао је кнез и да судије „стално пребивају у месту где су опредељени, да буду честни и поштени и у судијским пословима колико-толико вешти”. Суд је радио под бројним именима: Совјет пожаревачки, Магистрат нахије пожаревачке, Суд нахије пожаревачке, Исправничевство окружја пожаревачког, Магистрат окружја пожаревачког, Суд окружја пожаревачког, Окружни суд у Пожаревцу, Пожаревачки првостепени суд, Срески суд у Пожаревцу, Општински и Окружни суд и данас Основни и Виши суд у Пожаревцу.

Монографија као сведок судске праксе

Поводом јубилеја, Виши суд у Пожаревцу и Историјски архив Пожаревац представили су монографију „200 година од оснивања првог Нахијског суда у Србији – у Пожаревцу 1821–2021”. Објављена је у едицији Историјског архива Пожаревац „Посебна издања”, под покровитељством града Пожаревца и Министарства правде.

Поред организације деловања пожаревачког Нахијског суда и тамошњег Окружног суда, аутори су у складу са доступним архивским материјалом представили и рад судија и судских чиновника, али су уз обиље изнетих статистичких података поткрепили успешну судску праксу која се одвијала у оквиру пожаревачког суда у току два века његовог постојања, истакао је Александар Растовић, директор Историјског института Београд, у име рецензената.