Несврстани, ганц нови

Знате, ма, знате сигурно, значење речи – „кунст”.

Елем, највећи „кунст” је оно што је урадио један наш човек, човек по имену Јосип Броз Тито. А којег смо из милоште звали – Тиле.

Гамал Абдел Насер председник Египта, Џавахарлал Нехру, председник Индије, и наш председник Тито, у Каиру 1961. године, основаше светски Покрет несврстаних земаља. Тако, ето, стигосмо најзад и до онога што се зове – „врхунски кунст”. Тито беше харизматични председник светских размера. И свуда у свету цењене Југославије.

„Галеб”, школски брод југословенске ратне морнарице, дугачак сто седамнаест метара – овим бродом Тито је превалио више од седамдесет хиљада миља на својим путевима мира обилазећи земље које припадаше светском Покрету несврстаних.

Неутрални, политички блок. Ни Исток, ни Запад. Сећате ли се оног журнала „Филмске новости”, који смо некад гледали у кинима пре пројекције филма? Тито у белој униформи са стаситим морнарима Југословенске ратне морнарице. Тито, у кошуљи кратких рукава изложен зракама жарког сунца, шета палубом „Галеба”. Тито...

Београд, лето 1961, прва конференција несврстаних земаља.

Председник СФРЈ Јосип Броз Тито на писти је београдског аеродрома. Дочекује авионе којима стижу пријатељи. Државници из несврстаних земаља. Срдачно се рукује с председником Камбоџе, Нородомом Сихануком, с председником Гане, Кваме Нкрумахом. Па, онда, следи прави братски загрљај са индијским председником Нехруом. Рукује се са царем Етиопије, Хајле Селасијем, тунишким председником Хабибом Бургибом, кипарским архиепископом Макариосом, председником Републике Мали, Кејтом, Насером...

Насером, који заједно са Титом и Нехруом, 1961. године у Каиру, основаше Покрет несврстаних земаља. Југославија, захваљујући пре свега мудрој политици свога председника Тита беше у самом центру светске високе политике. Бити Југословен у његово време и имати ону „Ју” налепницу на аутомобилу била је велика фора. Сва су нам се врата отварала. На паришка Јелисејска поља, а за разлику од становника земаља Варшавског пакта, могли смо ићи кад год би нам се прохтело.

И Едит Пијаф и Шарл Азнавур радовали су се нашем доласку и са осмехом нас дочекивали у француској престоници. Не само Едит Пијаф и Шарл Азнавур него и Далида. Једном речју, били смо на самом врху плаката за филм у којем су играле тадашње велике филмске звезде Ален Делон и Брижит Бардо.

Прохујаше и нестадоше та наша златна времена. Где ли смо сада након свега оног ружног, јадног и чемерног, што се нашим људима догодило у задњем братоубилачком рату на просторима Југославије и њених 255.804 квадратна километра?

Ваља нам сад плесати аргентински танго по тактовима светских моћника. У супротном, следи пакет уцена. Не, није шаргарепа, него батина.

Види сад ово. Бане он, ето, тако изненада, посве непозван у твоју властиту кућу, и ни пет, ни шест, каже ти да му се у твојој кући ништа не допада. Почевши већ од њеног архитектонског плана. Ни распоред просторија у њој, ни намештај, ни салон, ма, ето, ништа. Осим тога, примјећује, да су купатило и ве-це заједно. Зашто, побогу? Где то још има, а поготово ујутро кад се чланови породице пробуде па настане трка и фрка.

Поставља се питање хоће ли он платити радове на изменама свега тога што му се у вашој кући не свиђа. Наравно да неће.

Елем, тако се некако одвијају ствари у данашњој високој политици, између великих и малих земаља.

О оној посебној дисциплини, која се, ето, испела на сами пиједестал праве науке, о свеприсутној хипокризији, да и не говоримо. Мислим о теби ама баш све лоше. А онда с лажним и љигавим осмехом промрсим да си супер. Ако нисте на истој таласној дужини с моћником, следе пацке и опомене да се мењаш и прилагодиш захтевима великих сила. Ако примете да си јогунаст, балкански тврдоглав и нећеш да се мењаш према њиховом укусу и узусима, и нећеш да уђеш у суру, следе санкције.

А зна се, одувек, да се шут никад није могао борити с рогатим.

У Београду је Кућа цвећа. Ту су сахрањени и Тито и његова супруга Јованка. Војсковођа Тито, онај из славних битака у Другом светском рату на Сутјесци и Неретви.

И Музеј Југославије је у Београду.

Ко је држава, правна наследница, оне, у магли, нестале Југославије? Може ли та држава, правна наследница СФРЈ, покренути иницијативу да се поново оснује давно ишчезли Покрет несврстаних земаља? Онај славни светски покрет из времена Тита, Нехруа, Насера...

Да ли је могуће оснивање ганц новог Покрета несврстаних земаља у садашњим светским политичким (не)приликама? И да ли би, и коме би, нови Покрет несврстаних земаља био трн у оку?

У овим данашњим опасним и веома бурним политичким временима да ли је могуће – а по систему „копи пејста” – поновно успоставити покидане политичке и економске везе с несврстаним земљама из оног славног времена Тито–Нехру–Насер?

Најзад, да се догоди нови велики „кунст”.

Дипломирани журналиста и професор социологије

Прилози објављени у рубрици „Погледи” одражавају ставове аутора, не увек и уређивачку политику листa