Априлске изложбе у КЦБ

Вечерас у 19 сати у галеријама Културног центра Београда биће отворене три изложбе у три изложбена простора и трајаће до 18. маја. У Ликовној галерији пред публиком ће бити поставка „Упутство за употребу” Николе Марковића. Он се кроз своју изложбу фокусира на непосредне последице које моћ оставља на људе. Циклус радова „Упутство за употребу” у фокус ставља питања из домена (з)гаженог достојанства – како личног (радничког), тако и колективног, па и националног.

Марковић је брендирао ексклузивни модел радничке пелене за одрасле „Прол ет”. Пелене су дизајниране у унисекс варијанти, с приложеним упутством за употребу у ситуацији „Док радник/ца може да стоји” као и у верзији „Кад радник/ца не може више да стоји”, штампаним, уз српски, и на кинеском, корејском, руском, италијанском, турском и немачком – као службеним језицима земаља из којих долазе страни „инвеститори”. У суботу, 20. априла, у 13 сати биће организовано вођење кроз изложбу и разговор са уметником.

У Галерији „Артгет” излагаће Немања Кнежевић и Роберт Марин под изложбеним насловом „Стваран свет је тамо негде”. На трећој изложби из програма Галерије „Артгет” за 2024. годину у својим успешним уметничким праксама, двојица уметника рефлектују непосредно окружење користећи фотографију као основни алат. Кнежевић и Марин су пре свега посматрачи света који их окружује; праве спонтане снимке како би га документовали онаквог какав јесте. Њихове слике су често објективни и нережирани, готово натуралистички записи света у којем настоје да пронађу актуелне и, у исто време, сасвим обичне теме.

У Галерији „Подрум” биће представљена поставка „Ливница песама”, чија је ауторка концепта Деана Петровић, а композиторка је Светлана Мараш. Реч је о имерзивној аудио-визуелној инсталацији направљеној од видео-пројекција и вишеканалног звука базираној на видео-снимцима југословенских фабрика, градилишта и омладинских радних акција преузетих из телевизијских, музејских и филмских архива. Главни актери тих снимака су радници-песници чије се поезија бави дубоким егзистенцијалистичким питањима живота радничке класе и положајем радника као појединаца у производном ланцу. Коришћени су архивски материјали Радио-телевизије Србије (Одељење за историографију и програмска шема Трезор), Архива „Филмске новости” и Музеја Југославије.