Срби нису геноцидан народ

Сматрам да су билатерални односи Велике Британије и Србије добри, наши историјски односи трају скоро 200 година, поручује у разговору за „Политику” британски амбасадор Едвард Фергусон. „Овде сам осам месеци и веома сам узбуђен што могу да учествујем у развоју наших односа, у правцу модернијих, динамичнијих, активнијих и позитивнијих, оријентисаних ка будућности. Први пут у историји наша трговинска размена је, у последњих 12 месеци, недавно пребацила вредност од милијарду фунти, што је доста брз раст у односу на 700 милиона, колико је износила пре само три године. Посебно сам задовољан бројним помацима у модерним секторима, као што су дигитал, информационе технологије, биотехнологија. Британија је тренутно за Србију трећа по величини дестинација за трговину услугама”, истиче Едвард Фергусон.

Шта то тачно значи?

Дигитални сектор у укупном проценту српске економије порастао је на око 10 процената. Србија има бриљантне инжењере који се баве дигиталним услугама и ИКТ технологијама. Како ови бизниси расту, они су природно упућени ка Лондону, дигиталној престоници Европе. Ту је и добар пример дигитални сервис е-беба, развијен захваљујући донацији Уједињеног Краљевства, као и Државни дата центар у Крагујевцу, у којем је, такође, Британија била укључена као највећи билатерални донатор. „Бритиш ервејз” се вратио после 13 година у Србију, британска компанија „Мензиес авиејшен” постала је главна за логистику на београдском аеродрому однедавно... Највећа прилика која постоји за сарадњу је да Србија приступи финансијским инструментима које нуди Британија под називом УКЕФ, то су средства од 15 милијарди фунти за регион, а за Србију је то од четири до пет милијарди фунти! Постоји низ сектора где постоје разговори о коришћењу тих средстава: на великим пројектима повезаним са Експом 2027 – од изградње путева до обновљиве енергије. То је шанса да Србија даље развије своју економију, али и да неке нове британске фирме дођу у Србију и учествују у овом развоју.

Колико је Експо важан за Србију и какву шансу Велика Британија види за себе у овом огромном пројекту?

Експо је важан јер ставља Србију на глобалну сцену. Огромна прилика и изазов. Влада Србије има амбициозан план, ми желимо да помогнемо његову реализацију. Конкретан пример успешне сарадње је још један пројекат подржан кроз инструмент УКЕФ, а то је Моравски коридор, у којем је употребљено више од 400 милиона фунти из овог фонда.

Како оцењујете нашу економску сарадњу уопште, да ли је могла да буде и боља?

Да, дефинитивно је могла. Сматрам да имамо солидне темеље и видимо одређени раст. Економија је само једна страна наше сарадње, имамо важну сарадњу на пољу безбедности, конкретно са српским агенцијама и тужилаштвом радимо заједно у областима борбе против организованог криминала и илегалних миграција. Истакао бих сајбер-безбедност, која данас постаје све више важна. Такође, британске и српске оружане снаге распоређене су заједно у мисији УН на Кипру. За мене је то битно и због историјске димензије наше војне сарадње која је практично била савезничка у два светска рата. И, наравно, наша сарадња на пољу културе је важна, која дотиче сваки део српског друштва. Многи су одрасли уз Премијер лигу, британске филмове, серије, музику, воле нашу моду. То је тај, условно речено, мекши део наших односа на којем можемо да градимо пуно тога.

Поменули сте да смо били савезници у два светска рата, али сада постоје отворена питања. Памтимо 2015. годину, када је Британија била предлагач резолуције о Сребреници у СБ УН. Русија је тада ставила вето и чини се да су се од тог тренутка заљуљали односи између Београда и Лондона. Зашто сте хтели да тај акт буде усвојен и зашто сада подржавате резолуцију о Сребреници која се припрема у Генералној скупштини УН?

Велика Британија се не игра политике када је у питању Сребреница. Компетентни међународни судови су оно што се десило у Сребреници оквалификовали као геноцид. Због тога и ми користимо тај термин. То је правна, а не политичка одлука. Признајемо, на основу међународних извештаја, да су делимично одговорне и УН јер нису успеле да спрече оно што се догодило у Сребреници и ми желимо, као стална чланица Савета безбедности УН, из тог случаја да научимо одређене лекције како се то никада више не би поновило. Апсолутно је важно да се разуме употреба тог термина „геноцид”. Ни у ком случају то не значи колективну одговорност српског народа, а што, нажалост, имамо често случај да чујемо у политици и медијима овде. Судије укључене у те процесе пред међународним судовима су тада јасно рекле да се ти процеси не баве народом, већ искључиво појединцима одговорним за те злочине. Наш став је да морамо разумети прошлост ради боље будућности, а ми желимо да гледамо у будућност.

Како да говоримо о будућности када се враћамо у прошлост?

Резолуција о Сребреници је пред Генералном скупштином УН, Велика Британија није аутор те резолуције. Али сврха резолуције је да се спознајом прошлости и успостављањем међународног дана сећања на тај догађај, и промишљањем, суштински крене напред.

Када смо код прошлости и будућности, да ли би Британија можда гласала и о резолуцији о Јасеновцу ако би је Србија поднела?

Сваки предлог резолуције која се појави на столу разматрамо засебно, у складу са оним што у предлогу пише. Неколико пута сам био у Јасеновцу и очигледно су ужасни злочини тамо почињени.

Али многи у нашој земљи су стекли утисак да се и Србија и српски народ оптужују да су геноцидни. Мислите ли да су Срби геноцидан народ?

Не, наравно.

Да ли је Република Српска настала на геноциду?

Не, наравно да није. Понављам, судије укључене у те конкретне судске процесе су јасно рекле да пресуда о геноциду апсолутно није ни на који начин повезана са Србима као народом или са Србијом. Људи који су починили ратне злочине су злочинци.

Али која је поента? Ти злочинци су осуђени. Старе ране некако зарастају и сад би неко да поново извлачи то и ставља на дневни ред, зашто?

Зашто сада је питање за оне људе који су предложили резолуцију, а не за мене. Следеће године је 30-годишњица Сребренице. Волео бих да видим да сви заједно дођемо до заједничког разумевања прошлости како бисмо омогућили да се БиХ и Србија, које имају много тога заједничког и суседи су и важни економски партнери, заједно окрену будућности.

Не мислите да ће ова резолуција, уместо да их приближи, само да направи раздор између људи који живе у Републици Српској и Федерације БиХ, као и Србије?

Нажалост, у овом тренутку то је питање које дели људе. То је свима јасно. Мислим да је ово питање, пре свега, за политичке вође, да ли желе да искористе годишњицу као повод да раде на помирењу и да прошлост остане иза нас.

Још једно тешко питање, потенцијални пријем тзв. Косова у Савет Европе. Како је могуће да једна држава буде примљена у СЕ из два дела, имајући у виду да у УН постоји само држава Србија? По Статуту СЕ, само европске државе могу да буду чланице.

Јасно вам је да Велика Британија приступа овом питању из другачијег угла. Као и већина чланица ЕУ, европских и многих других држава, сматрамо Косово независном државом. Велика Британија би желела да види Косово у СЕ и другим међународним организацијама, када се стекну услови за тако нешто. Сматрамо да је ово битна организација која је суштински била важна за постизање мира и стабилности у Европи после Другог светског рата. Сматрамо да инструменти СЕ – као што је нпр. Европски суд за људска права – могу бити изузетно важни за заштиту права свих грађана Косова, укључујући наравно и мањине. Истовремено, желимо да видимо напредак на плану реализације Заједнице српских општина (ЗСО) на Косову, то је давно требало да се деси, јер је обавеза преузета Бриселским споразумом пре више од 10 година.

Пре више од 11 година...

Да, тачно. Били смо веома јасни да желимо да видимо да се ЗСО формира што је пре могуће. О томе је јасно говорио и наш специјални изасланик за западни Балкан, лорд Стјуарт Пич. Сматрамо да је то битан део оквира нормализације односа између Србије и Косова.

Из ваших речи закључујем да и ви сматрате да Косово још није испунило услове да би ушло у СЕ, већ се тек очекује да би оно могло да то испуни након пријема? Ви верујете Куртију?

То није ствар вере, већ очекујемо конкретан напредак. Важно је и хитно да се оствари напредак у спровођењу Охридског споразума, да се мало тог притиска склони с дијалога Београда и Приштине. Сматрам да то одвраћа пажњу са онога што је заиста битна прича у Србији, као што је Експо. То треба да буде позитивна прича коју Србија прича свету.

Британски медији последњих месеци пишу о наводно планираној инвазији Београда на Косово, у томе предњачи „Телеграф”. Репортерка је чак дошла на административну линију и рекла да иза њених леђа може да дође инвазија. Стварно мислите да Београд спрема инвазију?

Не. Помињете један чланак у једном британског дневнику, а штампа је код нас слободна. Видели смо и да је новинар „Фајненшел тајмса” написао да је то неодговорно извештавање и да показује мањак разумевања о овој ситуацији. Не слажем се лично са чланком „Телеграфа”. Али овај случај нам говори нешто важно, говори о перцепцији каква је улога и репутација Србије и овог региона не само у британским медијима него и шире у Европи. Реалност је да је ситуација овде компликована. Веома је важно да Србија свету исприча своју позитивну причу, економску пре свега, а не о политичким тензијама са суседима.

Српска штампа је писала о британским испорукама наоружања Приштини, да ли мислите да је то озбиљно наоружање које може да донесе промену равнотеже, да дестабилизује ионако тешке односе између Београда и Приштине и зашто се то ради?

Нисмо забринути начинима на којима се оружане снаге тренутно развијају и у Србији и на Косову. Настављамо да радимо тесно са оружаним снагама Србије. Довољно је хаоса и криза око нас, тако да сматрамо да Балкан треба да остане миран, стабилан, безбедан и просперитетан.

Која је укратко ваша оцена регионалне стабилности западног Балкана као целине?

Тешко је дати кратак одговор јер је регион комплексан. Оно што је важно јесте да државе треба да наставе да раде заједно, блиско и конструктивно. Волео бих да видим више фокуса на економска, а мање на политичка питања која деле.

Британија је изашла из ЕУ и не одлучује тамо као некада, мислите ли да ће укључивање Охридског споразума у поглавље 35 да убрза или успори европски пут Србије?

Не бих да улазим у детаље у вези с придруживањем пошто сте и сами рекли да нисмо више део ЕУ. Уједињено Краљевство је напустило ЕУ из својих разлога, као што је Србија одлучила да јој се придружи из својих разлога. И као пријатељ Србије, хоћемо да вам помогнемо на том путу. Тај процес помаже Србији да подигне стандарде у читавом низу кључних области за живот људи, попут владавине права, слободе медија, заштите конкуренције, животне средине итд.

Људи у Србији понекад кажу да док ми стигнемо до ЕУ, она неће ни постојати?

Будућност ЕУ је веома снажна и позитивна. Ако гледамо на ниво европског јединства приликом инвазије Русије на Украјину, видимо да је Европа уједињенија и снажнија него што је ико, па и сам Путин, очекивао. Путинова одлука да прекрши међународно право и нападне Украјину је отворила Пандорину кутију.

Зар није 1999. агресија НАТО-а на Југославију отворила Пандорину кутију?

Имамо различито виђење тог догађаја. Али оно што се сада дешава у Украјини је конкретно напад једне суверене државе на другу суседну и отворен напад на цивиле и цивилну инфраструктуру који траје две године.

У чему је разлика када једна држава нападне другу суверену државу и када 19 држава нападне једну суверену државу?

Није било инвазије 1999. године. Али суштинска ствар је да превише времена проводим бавећи се политичким темама, а оно што желим да радим су ствари које наше државе приближавају. Имамо тренутно фантастичне ствари, које су одличан начин да се Британцима приближе Срби, као модна ревија у децембру, где су биле српска и британска дизајнерка. То је лепша прича о реалности наших односа, као и долазак Еда Ширана и Рода Стјуарта у Београд ове године.

Српски језик за шест месеци, волонтер на универзитету

Одлично говорите српски језик?

Хвала. Пре него што сам дошао у Србију провео сам шест месеци учећи српски језик, укључујући и месец дана у Новом Саду, где сам живео као студент језика и радио сам као волонтер у Студентском културном центру у марту прошле године. То је била фантастична прилика да научим више о Србији и Србима и обичном животу овде.

Да ли вас је Србија пријатељски дочекала?

Апсолутно. Људи су веома гостољубиви и великодушни.

Желим повезивање наших људи

А када ће Срби моћи да путују без виза у Велику Британију?

То је питање које ми стално постављају. Свестан сам тога, али у овом тренутку је свим држављанима земаља западног Балкана потребна виза за путовање у Британију. Ако пратите нашу политику, знате да је питање миграција кључно питање на нашем унутрашњем плану. Али оно што желим и на чему радим јесте повезивање наших лидера, људи из света бизниса и обичних људи. А да би се то десило, потребно је да постоји слобода путовања и волео бих да дође до неких промена. Као први корак радимо на дигитализацији наших визних услуга како би људи лакше прошли кроз тај процес. Укидање виза није нешто што ће се у блиској будућности десити, то је тема коју британска влада периодично разматра.