Дан ка­да су се ру­ски и срп­ски па­три­јарх за­јед­но мо­ли­ли за мир

Пред ви­ше хи­ља­да љу­ди на Све­то­сав­ском пла­тоу на бе­о­град­ском Вра­ча­ру, на да­на­шњи дан пре че­тврт ве­ка та­да­шњи па­три­јар­си срп­ске и ру­ске пра­во­слав­не цр­кве одр­жа­ли су ли­тур­ги­ју под ве­дрим не­бом. Сви за­јед­но мо­ле­ћи се за мир. Бом­бе НА­ТО-а за­си­па­ле су те­ри­то­ри­ју Са­ве­зне Ре­пу­бли­ке Ју­го­сла­ви­је већ ско­ро ме­сец да­на, љу­ди су ги­ну­ли, зе­мља је ра­за­ра­на, и у тим усло­ви­ма ни­је би­ло мно­го по­се­та из ино­стран­ства. Тог 20. апри­ла ују­тро у Бе­о­град је сле­тео ави­он са па­три­јар­хом мо­сков­ским и це­ле Ру­си­је Алек­се­јем Дру­гим (та­да су га на­ши ме­ди­ји на­зи­ва­ли – Алек­си­је) и још не­ко­ли­ко ви­со­ких цр­кве­них ве­ли­ко­до­стој­ни­ка, ме­ђу ко­ји­ма је био и ми­тро­по­лит смо­лен­ски и ка­ли­њин­град­ски Ки­рил, са­да­шњи по­гла­вар Ру­ске пра­во­слав­не цр­кве.

По за­вр­шет­ку бо­жан­стве­не ли­тур­ги­је Све­тог Јо­ва­на Зла­то­у­стог ис­пред Хра­ма Све­тог Са­ве, па­три­јарх Па­вле је за­хва­лио го­сту: „Зна­мо и осе­ћа­мо да сте до­шли да се за­јед­но с на­ма по­мо­ли­те Бо­гу и свим све­ти­ма да Го­спод ми­ра упу­ти мир сви­ма у зе­мљи на­шој ко­ји не­ви­но стра­да­ју у овој не­сре­ћи ко­ја нас не­пра­вед­но сна­ђе од на­па­да и бом­бар­до­ва­ња НА­ТО-а”, пре­не­ла је „По­ли­ти­ка” ре­чи срп­ског па­три­јар­ха, ко­ји је још ре­као да ће ова за­јед­нич­ка мо­ли­тва и бла­го­слов све­ти­те­ља ру­ске зе­мље „за наш на­род би­ти укре­пље­ње у на­сто­ја­њу да бу­де­мо на­род бож­ји до­сто­јан име­на хри­шћан­ског и ве­ре пра­во­слав­не, ко­јој и ви и ми при­па­да­мо”.

Па­три­јарх Алек­сеј је у па­стир­ској бе­се­ди по­ру­чио, из­ме­ђу оста­лог: „Ми смо све­до­ци ва­пи­ју­ћег бе­за­ко­ња: не­ко­ли­ко сил­них и бо­га­тих зе­ма­ља све­та, ко­је др­ско се­бе сма­тра­ју свет­ским ме­ри­лом до­бра и зла, га­зе во­љу на­ро­да ко­ји же­ли да жи­ви на дру­га­чи­ји на­чин. Бом­бе и ра­ке­те не за­си­па­ју ову зе­мљу за­то што оне не­ко­га бра­не. Вој­на деј­ства НА­ТО-а има­ју дру­ги циљ – да раз­ру­ше по­сле­рат­ни по­ре­дак у све­ту, пла­ћен це­ном из­о­бил­но про­ли­ве­не кр­ви, и же­ле да на­мет­ну љу­ди­ма њи­ма ту­ђи по­ре­дак за­сно­ван на дик­та­ту гру­бе си­ле. Алиђ не­прав­да и ли­це­мер­је ни­ка­да не­ће по­бе­ди­ти. Јер, сход­но древ­ној из­ре­ци, ни­је Бог у си­ли, не­го у исти­ни и прав­ди.”

По­гла­вар РПЦ био је у јед­но­днев­ној по­се­ти, а тог да­на у Бе­о­гра­ду, по­сле цр­кве­ног ску­па, су­срео се са та­да­шњим пред­сед­ни­ком Сло­бо­да­ном Ми­ло­ше­ви­ћем, као и са јед­ним од ал­бан­ских ли­де­ра Ибра­хи­мом Ру­го­вом. Као осве­до­че­ни при­ја­тељ срп­ског на­ро­да Алек­сеј Дру­ги се увек за­ла­гао да Ко­со­во и Ме­то­хи­ја оста­не у са­ста­ву Ср­би­је. Си­нод Ру­ске пра­во­слав­не цр­кве је под ње­го­вим пред­се­да­ва­њем до­нео и до­ку­мент у ко­јем се осу­ђу­је са­мо­про­гла­ше­ње не­за­ви­сно­сти Ко­со­ва. Ко­сов­ску де­кла­ра­ци­ју о не­за­ви­сно­сти РПЦ је на­зва­ла про­ти­ви­сто­риј­ским до­га­ђа­јем ко­ји угро­жа­ва свет­ску рав­но­те­жу и во­ди ка тра­гич­ним де­ша­ва­њи­ма сву­да у све­ту где по­сто­је се­па­ра­ти­стич­ке те­жње. Алек­сеј Дру­ги се упо­ко­јио 2008. го­ди­не, а па­три­јарх Па­вле го­ди­ну да­на ка­сни­је. Обо­ји­ца су на че­ло сво­јих цр­ка­ва до­шли 1990. го­ди­не.