Волео бих да посетим величанствени Лепенски Вир

Књига „Може ли читава стара Грчка да стане у један лифт” грчког археолога и писца Теодора Папакостаса објављена је недавно и на српском у издању Вулкан издаваштва у преводу Зоране Трајковић.

Реч је пре свега о информативној, али и узбудљивој и забавној књизи, која је врло брзо постала бестселер у Грчкој и коју пореде са изузетним остварењима као што су „Доручак са Сенеком” Дејвида Фајдлера и „Мала књига стоицизма” Јонаса Салцгебера. Ипак, посебност овог дела пре свега је у пријемчивом начину на који води читаоца кроз простор и време, од најраније праисторије до краја класичне антике.

Папакостас је археолог с богатом каријером. Рођен је у Солуну, где је и студирао археологију, а магистрирао је праисторијску археологију на Универзитету у Нотингему, у Енглеској. Докторирао је класичну археологију на Аристотеловом универзитету у Солуну.

Узбудљиво путовање у историју у вашој књизи почиње у лифту. Причу о античкој Грчкој причате кроз разговор двојице људи, од којих је један археолог, а заглављени су у лифту. Да ли вам се то заиста догодило или је у питању добра сценографија за причу?

Често сам био у ситуацијама да причам о археологији, али не у лифту. Али учинило ми се да је то необична идеја. Нисам желео да основа књиге буде нешто „нормално” и нешто што би читаоци очекивали. Желео сам да буде изненађујуће, баш као што је античка Грчка.

Како сте уопште дошли на идеју да археологију сместите у књижевне оквире?

Схватио сам да одрасли немају лак приступ откривању античке Грчке и антике уопште. На ову тему имамо пуно књига и активности за децу, али време је да се концентришемо и на одрасле. Свако може и треба да открије древну Грчку лако и на забаван начин.

По ком критеријуму сте бирали теме за књигу? Можда на основу питања која вам људи често постављају?

Мој критеријум је био да дам брзи преглед целокупне историје античке Грчке. Питања „између” су стварна. Тачније, то је првих десет питања која ми људи постављају на друштвеним мрежама.

Рекли сте да је проучавање археологије и античког света једна врста психотерапије кроз коју учимо о себи и да нисмо толико различити, без обзира на то да ли смо живели у древној Микени или живимо у савременом Лондону. Неко време сте живели у Лондону – по чему су људи у Микени и Лондону слични?

Сви су људи. Гладни су, воле, пате, досађују се... Неки од њих су иновативни и храбри, други су лопови, лажови или једноставно лоши људи. Човечанство има све.

Многе мудре животне лекције потичу из античке Грчке. Шта мислите да је најважније што смо могли да научимо и применимо у савременом животу од „ваших” предака?

Очигледан одговор би била демократија. Али, осим тога, велики је дар свету чињеница да је филозофија цветала у старој Грчкој. Свима нама је важна потрага за нашим правим ја и унутрашњим миром, тежимо да постанемо нешто више од обичних робота, који једу, раде, спавају...

У вашој књизи има много занимљивих прича из античких времена. Која је ваша омиљена?

Прича о куртизани Фрини. Сада би то назвали проститутка високе класе, али куртизана је више од тога. Биле су образоване и паметне, а Фрина је на крају постала веома богата и модел за прву нагу статуу Афродите. Свиђа ми се како се противила ономе што је „добро друштво” веровало да жена треба да буде и успела да победи.

Као археолог годинама се бавите ископавањима и у Грчкој и у Великој Британији. Које је најзанимљивије откриће на које сте наишли?

Мермерна статуа римског генерала чије је тело без главе пронађено деценијама раније и изложено је у Археолошком музеју у Солуну. Нико не би могао ни да помисли да ће се готово век касније наћи глава!

Цео ваш живот, по образовању и професионалном занимању, повезан је са археологијом. Можемо ли сада, након што је ваша књига постала бестселер у Грчкој, да очекујемо да постанете писац књига које нису у вези са археологијом или историјом?

Има још толико прича о старој Грчкој! Већ сам написао наставак ове књиге, који је такође бестселер у Грчкој, и књигу за децу. Сада припремам интерактивну књигу за децу и одрасле. Дакле, не. Не још. Имам још много књига за писање о археологији.

У својој видео-поруци љубитељима књига у Србији, коју је пренело Вулкан издаваштво на друштвеним мрежама, наглашавате љубав између Грчке и Србије. Јесте ли били у нашој земљи? Која археолошка локација би вас занимала у Србији?

Познато је да се Грчка и Србија воле, тако да верујем да никога оваква порука није изненадила. Био сам у Србији када сам био дете. Од тада је прошло много година. Али још сам млад, или се бар осећам веома младим, па ћу свакако доћи поново! Наравно да бих волео да посетим једно од највећих открића у историји човечанства – величанствени Лепенски Вир, који изазива страхопоштовање. То откриће је променило начин на који смо посматрали људску праисторију. Има још много тога о вашој земљи што бих волео да сазнам. Србија је заиста раскрсница света и пуна великих прича.