Светска премијера „Баука” у Москви

У препуној дворани „Октобар”, у оквиру такмичарског програма 46. Међународног филмског фестивала у Москви, одржана је светска премијера „Баука”, новог дугометражног играног филма сценаристе, редитеља и продуцента Горана Радовановића.

Пред публиком, а претходно и пред филмским новинарима на конференцији која је трајала више од сат времена, осим Радовановића представили су се и продуценткиња Јесенка Јаснигер и Милош Биковић, продуцент и глумац у овом филму који на суптилан и упечатљив начин говори о рату и материнству и о последицама рата на најрањивији део друштва – децу.

Пишући својевремено о овом тематски важном Радовановићевом пројекту, као члан комисије ФЦС-а на конкурсу на којим су „Бауку” додељена средства за развој пројекта 2018. године, између осталог сам рекла да „сценарио садржи све оно што је неопходно за успешан филм: снажну причу, ангажованост, драму, емотивни набој”, али и да је он и свима нама неопходан јер пружа могућност проживљавања дуго одлагане катарзе после немилог искуства агресије НАТО-а на нашу земљу. А управо је то и тематски и временски оквир Радовановићевог филма у којем се, уместо сензационализма и уобичајених телевизијско документарних сцена разарања, нуди интиман и дубоко људски приступ. Из тог разлога „Баук” досеже нивое универзалности. Ова прича се могла десити у било којој земљи где је харао или још хара рат, али се нажалост и те како тиче нас.

Од сценарија до филма дуг је и продукцијски трновит био пут што је обухватио и године ковида 19, али га је Горан Радовановић стоички прошао. На контролној, затвореној пројекцији могла сам да се уверим да се оно о чему сам својевремено о сценарију писала сада претворило у филм снажног и оригиналног филмског израза . „Баук”, који је наслов `добио према истоименој Гетеовој песми која говори о дечјем страху, у филм што баштини утицаје и решења из ауторских опуса Параџанова и Тарковског, али и у дело врло особеног визуелног стила чему је допринела фотографија великог руског уметника Владислава Опељанца, директора фотографије и у филмовима Никите Михалкова и Андреаја Серебреникова.

„Баук” припада чистом поетском филмском изразу, непатворене емоције и визуелног стила који реалност претвара у сан и обрнуто: сан у реалност. То је можда и најбољи начин да се све наше трауме изазване бомбардовањем презентују свету, кроз  архетипску причу о дечаку и одрастању кроз страх, испричану најуниверзалнијим језиком., језиком чисте филмске слике и дубоке емоције.

 Реакција московске публике била је дирљива и снажна, сада се очекују и оне из пера руских и међународних филмских критичара присутних на 46. Московском фестивалу, али и реакције жирија чији је председник култни исландски редитељ Фридрик Тор Фридриксон а међу члановима и наш редитељ и глумац Радош Бајић, који ће награде уручивати 26. априла.