Црногорска доквалификација професора српског

Подгорица – Црногорски језик у првом Уставу суверене Црне Горе уписан је као службени иако за њега још нису написани правопис, граматика и речник, што је један од основних услова да би се отворила катедра за његово изучавање. Последица тога је да на новоформираној групи за црногорски језик на Филозофском факултету у Никшићу, где је ове године уписано двадесетак студената, не постоји наставни кадар који би могао предавати језичке предмете.

Како су професори са Катедре за српски језик овог факултета у неколико наврата јасно ставили до знања да не желе, и да немају обавезу да предају језик који не признају, створен је проблем за који сада више нико не види јасно решење у догледно време.

– Уписани су студенти на фиктивни студијски програм, без икакве норме и стандарда за фиктивни језик. Отворен је „студијски програм” на основу обећања да ће се у међувремену написати „уџбеници”, „правописи”, „граматике” за „будући језик”, а нико не зна шта би то „будуће”, без прошлости, требало да представља – казала је за наш лист проф. др Јелица Стојановић, професор историје српског језика на Филозофском факултету у Никшићу. – Студенти су се самим уписом определили шта ће да студирају, а предавачи и сарадници, с обзиром да су примљени и изабрани на студијском програму за српски, ни према којем другом програму, или назовипрограму, немају обавеза, поготово ако је у сукобу са струком, науком и истином.

Овај проблем додатно је усложен када се Савет за стандардизацију црногорског језика поделио око новог правописа чији је аутор Аднан Чиргић. На последњој седници, чланови Савета нису успели да усагласе ставове о овом проблему, јер је шест чланова, иначе лингвиста, било против увођења два нова слова „сј” и „зј”, као и још неких решења која, према њиховом мишљењу, нису одсликавала реалну ситуацију у црногорском језику данас.

Без обзира на подељеност у Савету, његов председник Бранко Бањевић однео је предлог овог правописа у Министарство просвете, али су тамо оценили да све то још није добро „кувано” како би било подељено као прва језичка ужина на почетку нове школске године. Такође, Савет осим „крњег правописа” није написао граматику и саставио речник, иако им је обавеза да то ураде до фебруара 2009. године, што је незамењиво у настави језика на било ком нивоу учења.

(/slika2)Помоћник министра просвете Марко Јокић наглашава да у Црној Гори данас има око 200 средњих и основних школа, што значи да је потребно и најмање 200 професора црногорског језика, па због тога он очекује да ће се „пронаћи модел који ће омогућити да наставници српског језика предају црногорски, док за четири године не дипломира прва генерација студената”. Како је на новоформирану групу у Никшићу ове године уписано само 20 студената, према овој рачуници испада да би за попуњавање свих радних места у основним и средњим школама требало најмање десет генерација.

„Док Министарству не стигну стандардизовани правопис, граматика и речник, не може се говорити о томе на који ће начин бити премошћен јаз кад су у питању наставници у основним и средњим школама”, рекао је Јокић. „Министарство ће пронаћи начин да оспособи наставни кадар који ће предавати црногорски језик, пре него што са Филозофског факултета изађе прва генерација професора.”

Занимљиво је и Јокићево мишљење да није никакав грех да црногорски предају „они који су завршили српски или српскохрватски”, јер „без обзира на све нису превелике разлике међу језицима”.

И министар науке, просвете и образовања Сретен Шкулетић пре два дана је саопштио да ће„од наредне школске године основци и средњошколци учити црногорски језик по новом програму и уџбеницима”.

(/slika3)Један део решења проблема понудила је и продекан за наставу Филозофског факултета и члан Савета за стандардизацију црногорског језика Татјана Бечановић која је рекла да су професори који су завршили српски језик „учили исто што и прва генерација са студијског програма црногорског језика и јужнословенских књижевности”.

„Разлика је једино у нормирању језика, а претпостављам да ће Министарство то питање решити. Једна од опција јесте да се полаже нека врста диференцијалног испита када је у питању та област језика након чега би наставници могли предавати црногорски језик у основним и средњим школама”, предлаже Бечановић. „Савет ће најкасније до фебруара израдити приручнике правописа и граматике за основне и средње школе, а за студенте програма црногорски језик ти приручници ће бити проширени и свеобухватнији”.

Помоћник Јокић је опрезан у вези са роковима за израду уџбеника и приручника, јер проблем правописа још није решен ни у самом Савету, а камоли да је прошао „цеђење” кроз остале надлежне институције.

„Када видимо како изгледа правопис или граматика биће познато да ли ће морати да се мења образовни програми у школама, ко ће предавати језик и на који начин ће се премостити та препрека како би ученици од наредне школске године похађали наставу на црногорском ”, поручио је Јокић. „Кад на сто добијемо конкретна документа, знаћемо и даље кораке”.