Читај како пише, на црногорском

Подгорица – Творци црногорског језика од језичких законитости Вука Караџића сада једино признају ону максиму „читај како је написано – на црногорском”, као правило којег се без поговора у школама морају придржавати деца Срба, а њих је према последњем попису у овој држави око 33 одсто. Али, родитељи српске деце и Српски национални савет поручују да њихова деца неће читати то „што је написано непознатим и непризнатим језиком”.

Црногорски министар просвете и науке Сретен Шкулетић недавно је подсетио да су све школе у Црној Гори у процесу реформи и да се „убрзо очекују резултати првог циклуса”. Oн је саопштио да је у току 2008. усвојен велики број образовних програма, објављено је 39 уџбеника на црногорском језику за основне школе и 17 за гимназије, 59 наслова на албанском језику, као и 64 нова школска обрасца.

Како су поменути уџбеници штампани на црногорском језику никоме није јасно јер је реч о језику који још није стандардизован а тиме и непризнат од науке и струке. Уосталом и сам министар Шкулетић је то признао.

„Савет за стандардизацију црногорског језика ради на новом правопису, речнику и граматици. Очекујем да ће тај посао бити завршен почетком фебруара и да ћемо у наредну школску годину ући са тим уџбеницима”.

Српски национални савет, како нам је јуче рекао његов председник Момчило Вуксановић, затражиће састанак са министром просвете Сретеном Шкулетићем како би се пронашао модел по којем би све обавезе према српском народу у просвети, које гарантује Устав, биле испоштоване. А у Уставу Црне Горе прецизирано је у члану 79 да је загарантована употреба „свог језика и писма у приватној, јавној и службеној употреби”. Уставом се, надаље, гарантује „школовање на свом језику и писму у државним установама и да наставни програми обухватају и историју и културу припадника мањинских народа и других мањинских националних заједница, да у срединама са значајним учешћем у становништву органи локалне самоуправе, државни и судски органи воде поступак и на језику мањинских народа, да оснивају просветна, културна и верска удружења, да сопствено име и презиме уписују и користе на свом језику и писму у службеним исправама и да у срединама са значајним учешћем у становништву традиционални локални називи, имена улица и насеља, као и топографске ознаке буду исписани и на језику мањинских народа …”

„Поводом изјаве Шкулетића да ће од наредне школске године сви школски уџбеници бити штампани на црногорском језику, желимо на време напоменути министру просвете да по важећем Уставу српска деца у Црној Гори не морају да се школују по тим уџбеницима”, рекао је јуче за „Политику” потпредседник Савета Војин Грубач. Он појашњава да Српски национални савет мора дати дозволу Министарству просвете да уџбеници намењени Србима задовољавају све неопходне критеријуме да би могли бити коришћени у наставном програму на српском језику.

„У том смислу, потребно је да осим раздвајања школских одељења у следећој школској години на језичкој основи, Министарство просвете омогући српским историчарима и професорима српског језика, које предложи Српски национални савет, учешће у конципирању и обради уџбеника за Србе”, рекао нам је Грубач. „Српски уџбеници из књижевности, историје и географије морају да у својој основи најквалитетније обраде предметну материју из своје области равноправно третирајући просторе Црне Горе, Србије и Републике Српске”, додао је он.

Грубач истиче и да је неопходно да Министарство просвете у свој састав укључи експерте српске националности, да би тај проблем био адекватно решен достизањем пропорционалне заступљености српских кадрова у раду министарства.

„Желимо посебно напоменути министру Шкулетићу, да национална структура његовог министарства није у складу са нормама Устава”, поручио је Грубач.

Срби нису само у школским програмима изопштени из државе. Нема их ни међу „живим професорима” и ретко запосленим у црногорском образовању, а њих је око 13.000. Миноран је проценат запослених Срба у 21 вртићу, 161 основној школи и у 49 средњих школа. На државном универзитету, говори се да има Срба, али да „су се ућутали како не би трпели санкције”.

Занимљиво је да је у Његошевој Црној Гори ћирилица протерана са државне телевизије, неке дневне новине се тим писмом штампају, па је тако и лист „Пчелар” почео да се готово цео штампа латиницом. Како нам је реко један од његових сарадника, „морало се то, јер трутови не воле ћирилицу”.