Млади подложни манипулацијама на интернету

Млади проводе много времена на интернету и због тога су подложни обмањујућим или манипулативним праксама, па је важно да се што пре реши тај проблем и подигне свест, саопштили су из Европске мреже потрошачких организација. Заштита деце и младих од ових пракси представља различите изазове, углавном због непрекидног развоја интернет ризика, персонализованог оглашавања, утицаја вршњака и прикривених маркетиншких тактика. Универзитет Гент је спровео академско истраживање које открива четири главне стратегије којима дигитални трговци манипулишу корисницима, а то су интеграција комерцијалних порука у некомерцијални садржај и подстицање деце да активно учествују у том процесу. Ту је и коришћење података из онлајн активности деце за циљање огласа и изазивање емоционалног одговора потрошача. Све ово у комбинацији, показало је истраживање, велики је изазов за најмлађе кориснике. ЕУ је сада почела да разматра и правни оквир Директиве о непоштеној трговачкој пракси, али и оне која се односи на аудио-визуелне медијске услуге, као и надолазећи Закон о вештачкој интелигенцији.

Да подсетимо да су усвојене две нове регулативе од изузетног значаја за функционисање интернета – Акт о дигиталним услугама и Акт о дигиталним тржиштима. Овакав законодавни оквир донео је бројне обавезе које пружаоци дигиталних услуга, од хостинг провајдера до великих дигиталних платформи попут „Гугла” и „Фејсбука” већ морају да испуне у пружању услуга корисницима из ЕУ.

Акт о дигиталним услугама (ДСА) поставио је јасне смернице како онлајн платформе и услуге морају да спрече злоупотребу и ширење нелегалног и штетног садржаја. Прописана је и обавеза уклањања илегалног садржаја код дигиталних посредника уколико желе да избегну одговорност за нелегалну дистрибуцију.

Циљ је да велике платформе буду одговорне за све садржаје које пласирају више него до сада. Овим прописом је уведено правило да се платформе обавезују да не користе обмањујуће праксе и одређене врсте циљаног оглашавања, као што је оно које се односи на децу. Такође су забрањени и такозвани тамни обрасци и обмањујуће праксе које имају за циљ манипулисање избором корисника.

Посебне обавезе се намећу „веома великим онлајн платформама” и претраживачима (са најмање 45 милиона корисника месечно), у погледу спречавања системских ризика (као што је ширење нелегалног садржаја, спречавање родно заснованог насиља и штетних последица на основна права, на изборне процесе или ментално здравље) и подвргавање независним ревизијама. Ове платформе сада морају да пруже корисницима могућност избора приликом регистрације и требало би да олакшавају приступ својим подацима и алгоритмима.

Посебне обавезе се односе на највеће онлајн платформе које називају „чувари врата”, јер је њихова доминантна позиција да отежавају потрошачима да их избегну на дигиталном тржишту. У пракси то изгледа тако да ће имати обавезу да омогуће корисницима да лако деинсталирају било који унапред инсталиран софтвер или апликације, да се отказивање претплате врши једноставно као и претплаћивање, као и да им омогуће да користе апликације и продавнице апликација трећих страна. У најновијем извештају Европске комисије се помиње да без обзира на законодавство које је унапређено и даље постоје потешкоће које најмлађи корисници доживљавају у оквиру дигиталног маркетинга. Зато Европа покреће нову кампању која подиже свест младих о техникама дигиталног маркетинга. Ова иницијатива има за циљ да повећа разумевање деце и младих о методама дигиталног маркетинга и пружи им информације о њиховим економским правима.