Држава ојадила пензиони фонд

Све док послодавце који избегавају плаћање доприноса за пензијско и инвалидско осигурање својим запосленима држава добро не удари по џепу нереално је очекивати да се рупе у стажу неће репризирати. Казне од око 3.000 динара, које судије најчешће наплаћују за неизвршавање ових обавеза, више су него симболичне. Зато не чуди што ће се послодавац лакше латити новчаника да палти ову казну, него да редовно уплаћује доприносе радницима.

Према подацима Фонда ПИО, несавесних послодаваца који својим радницима закидају на стажу је и даље много. Не само у престоници, већ широм Србије. Подаци пензијског фонда указују да половина, а негде и само трећина газда обавештава Фонд о уплаћеним доприносима, док остали годинама настављају да раде по старом, односно на црно.

У Фонду кажу да су, с једне стране, криви и радници који пристају да им се, уместо плаћеног пензијског и инвалидског осигурања, цела плата исплаћује на руке.

Да се уведе ред у систем наплате доприноса није помогло ни то што је држава чак у два наврата притекла у помоћ и повезала стаж запосленима, чиме је превазиђен проблем за све оне који су одрадили укупно пола милиона година радног стажа, а за које им доприноси нису уплаћивани. Тек пошто је намирен тај дуг, оштећени радници могу да поднесу захтев за пензионисање. Невоља је, међутим, што већина истих газда поново не уплаћује доприносе за пензијско осигурање, а њихови радници за то сазнају тек када стекну услов за пензију.

Дуг према пензијском фонду, који данас има проблема да намакне довољно пара за исплату пензија за око 1,5 милиона пензионера, настао је и због тога што су обавезе престале да плаћају не само државне фирме, већ и обвезници самосталних делатности. Истовремено, готово 90 одсто индивидуалних пољопривредних произвођача то не чини, јер верују да никада неће доживети пензију!

Дуг настаје и као последица приватизације, јер се обвезници у том случају преводе у социјалне категорије кроз социјални програм. Од часа када се приватизују, те фирме престају да уплаћују доприносе. Има много и оних које је држава ослободила плаћања тих обавеза, преузевши на себе да ихизмирује. Када се све то има у виду, јасно је зашто буџет мора у исплати пензија да учествује с безмало 40 одсто.

Потпредседник владе др Јован Кркобабић каже да је много предузећа која не уплаћују доприносе. Тако око 16 милијарди динара дугују самосталне делатности, 24 милијарде пољопривредници, а приватна и државна предузећа око 34 милијарде, што је око 75 милијарди.

Док се надлежни министри у влади надмудрују с потпредседником Кркобабићем како обезбедити пет милијарди динара за исплату увећаних пензија, држава је већ одлучила да дужницима опрости око 183 милиона евра на име неплаћених обавеза. Камата на дуг ће им бити опроштена ако га плате до краја текуће године. Закон омогућава и да се 75 одсто камате отпише, уколико се главница измири до 31. марта 2009, а половина ако се основни дуг плати до краја јула наредне године!

Дакле, актуелна власт не може да испуни предизборно обећање да у 2009. просечна пензија достигне 70 одсто просечне зараде, али опрашта дуг нередовним платишама доприноса за пензионо и инвалидско осигурање. С образложењем да ће тако обвезнике приволети да редовније измирују текуће обавезе, а привреда ће оживети!.

Да се плаћање доприноса и даље избегава говори и податак да је у 2007. години у Београду потврде о њиховој уплати поднело око 365.000 од око 650.000 осигураника. У Новом Саду стање је још горе.

Од укупно 222.967 осигураника, документација да су доприноси уплаћени поднета је за само 112.000 лица.