Србе држе у тамницама јер неће да оду с Косова

Косовска Митровица – Одбрана Срећка Софронијевића (37) из Звечана, својевремено тешко рањеног Србина од стране специјалних јединица косовске полиције у селу Рудару, уложила је жалбу апелационом суду, на одлуку специјалног суда тзв. Косова о једномесечном притвору. Авокат Небојша Влајић, за „Политику” наглашава да не може да каже када би требао да стигне одговор са ове више судске инстанце, али да је одлука о притвору неоснована, а као разлог се наводи да би „Софронијевић могао да побегне”. Овај Србин са севера Космета ухапшен је пре десетак дана на административном прелазу Брњак, у присуству двоје деце и супруге.

„Он је све време од догађаја за који се оптужује живео са породицом у Звечану, где су му деца ишла у школу, а за три године га нико није тражио. Зар би неко ко мисли да је крив могао мирно да седи и да чека да му се ставе лисице на руке”, пита адвокат Влајић, који наводи да је суд „упркос његовим аргументима да Софронијевић није био у бекству и да нема намеру да то и сада учини”, ипак одлучио да му одреди судски притвор до 12. маја. Наиме, тзв. специјални суд је тврдио да уколико буде слободан Софронијевић „може да се сакрије или побегне ради избегавања кривичне одговорности, пошто је окривљени и држављанин Србије”.

На овај начин приштинско „правосуђе” и режим Албина Куртија наставили су прогон Срба, које, суштински због одбијања да се иселе са Космета, неосновано хапсе или већ одраније држе у својим казаматима. Управо се на примеру Софронијевића види колико су нелогичне одлуке о задржавању у притворима, након што неко буде пресретнут и ухапшен. Утисак је да се продужењима притвора и монтираним процесима Срби заправо кажњавају, јер не желе да напусте своја огњишта, а не да беже од приштинских органа. И све то док међународни покровитељи Пришине врше највећи притисак до сада да тзв. Косово, мимо свих норми и правила, буде примљено у чланство Савета Европе.

Софронијевић је, наводно, према наводима суда означен као један од чланова групе која је у октобру 2021. године у Звечану „напала полицијске службенике”. Терети се и да је наводно „био у групи која је у селу Рудару подигла барикаде и направила заседу, из које је наоружана напала полицију и ранила једног полицајца”. Међутим, Софронијевић је тада мучки рањен у леђа хицима из ватреног оружја док је покушавао да склони дете. А након хитног збрињавања у болници у Косовској Митровици, дуго се лечио у једној од београдских здравствених установа. Као и већина ухапшеног Срба, од тренутка када је лишен слободе, налази се у затвору високог ризика у селу Грдовац код Подујева.

И док Софронијевић чека одлуку апелационог суда, ова иста инстанца прекјуче је потврдила оптужницу у случају Драгише Миленковића (53), из Кишнице, оптуженог за наводни ратни злочин против цивилног становништва на Косову и Метохији. Одбачен је аргумент и захтев одбране да се оптужница одбаци као неоснована, јер је истрага коју је спровело специјално тужилаштво тзв. Косова незаконита. Како је за медије казао адвокат Дејан А. Васић, одбрана никада није била позивана у вези са спровођењем истражних радњи полиције и на саслушању сведока. Миленковић је ухапшен прошле године у јуну месецу и један је од деветорице Срба који су исте године лишени у веома кратком временском периоду. И они су били пребачени у притворску јединицу у затвору високог ризика у Подујеву.

Само у једном дану у Косовској Митровици тада су ухапшена тројица Срба. Илија Елезовић је после нехуманих услова у затвору, а иначе тешко болестан, преминуо само два месеца по пуштању да се брани из кућног притвора. Драган Миловић из Звечана није хтео да прода земљу која се налази у Србици, што је по оцени адвоката и био разлог да се ухапси и на терет му се ставља једно од најтежих кривичних дела. Два сата након тог хапшења Куртијева „полиција” је у Прилужју мучки ухапсила Зорана Костића (71), српског домаћина и угледног привредника. Њега су испред куће практично киднаповали припадници специјалне јединице косовске полиције, пошто је претходно изашао у двориште на позив радника КЕДС-а. Касније се испоставило да је то био већ унапред припремљен договор између специјалаца Приштине и радника који су га извели да погледа електрично бројило.

Од лета прошле године у затвору у Подујеву су и Жарко Зарић, повратник из села Љубожда код Истока, као и Момир Пантић, који је ухапшен на прелазу Мердаре, иако је од рата стално долазио на Косово и Метохију. Иза решетака су и многи други Срби који су практично киднаповани или брутално претучени од стране Росу, као што је случај са Милуном Миленковићем Лунетом (35), угледним спортским радником из Косовске Митровице, који је ухапшен у центру града, наочиглед малолетне ћерке. Било да је реч о српским повратницима на своја огњишта, било о онима који нису били привремено расељавани, свима је заједничко то да су одбили да трајно напусте Космет, или продају имања Албанцима.