Протерали 220.000 Срба, а сад траже ратну одштету

У последње време све су чешће претње албанских политичара са КиМ упућене држави Србији да ће поднети тужбу за геноцид и затражити ратну одштету за убиства, рушење верских објеката, комуналне инфраструктуре, албанских кућа... током сукоба 1999. године. Изгледа да Албин Курти и остали албански политичари у такозваној републици Косово покушавају на овај начин да натерају свет да заборави злодела албанских екстремиста над српским живљем у овој јужној српској покрајини током 1998. и 1999. године.

Податак да је само од јуна 1999. до краја 2014. године, у присуству припадника Кфора, од стране албанских екстремиста на КиМ убијен 1.001 Србин, а да их је протерано више од 220.000, јасно указује ко је над ким чинио геноцид. Данас се око 206.000 протераних Срба налази у централној Србији, 12.000 у Црној Гори, 1.100 у Северној Македонији и око 18.000 у српским срединама широм Косова и Метохије.

Нису албански екстремисти само убијали, киднаповали и протеривали српски живаљ из ове покрајине, већ су се свестрано ангажовали да униште све што је српско. Од јуна 1999. до данас албански екстремисти порушили су 21.122 српске куће и 935 станова, узурпирали српска имања, шуме и винограде и сву осталу српску имовину широм КиМ.

Расељени српски живаљ поднео је више од 41.300 захтева косовској агенцији за повратак узурпираних кућа, станова и имања, али до данас за повратак узурпиране имовине није учињено готово ништа. Поред узурпације српске имовине, Албанци су током 1998. и 1999. године спалили, оштетили или потпуно уништили више од 150 цркава и манастира и преко 10.000 споменика на готово свим православним гробљима широм јужне српске покрајине.

Све ово говори да је циљ албанских екстремиста био да униште све оно што је српско, како се протерани Срби никада више не би вратили. У томе су углавном успели. Наиме, од насилног протеривања српског живља јуна 1999. и марта 2004. године, на своја вековна огњишта вратило се свега два одсто протераних. Међутим, протеривање српског живља из ове самопроглашене републике и даље траје, о чему сведочи и податак да је у протекле две-три године са ових простора морало да оде више од 13 одсто Срба. То показује да је један од највећих циљева Албанаца у овој покрајини да она остане без српског живља. Како године пролазе и интересовање протераних Срба за повратак све је мање, јер за то не постоје ни најосновнији услови.

Мирослав Тодоровић,

Београд/ Призрен