Музичар који је веровао у мир

Јасухиро Фуџиока, пореклом из Осаке, велики je познавалац џеза, писац, колекционар, слободни уметник, публициста, колумниста и стални сарадник многих угледних јапанских џез магазина од којих су најзначајнији „Swing Journal” и „Jazz Critique”. Председник је „Колтрејн куће” у Осаки, и члан Савета за заштиту куће Џона Колтрејна на Лонг Ајленду. Донирао је део своје богате колекције музеју „High Point” у Њујорку. Близак је пријатељ и сарадник породице и пријатеља Џона Колтрејна. Такође, поносни је власник продавнице традиционалних кимона у Осаки. Београдска промоција његове књиге „The John Coltrane Refernce”, капиталног књижевног дела џез тематике, изазвала је огромну пажњу међу музичким и књижевним познаваоцима истанчаног укуса.

Ваша књига „Тhe John Coltrane Reference” представља најкомплетнију и најсвеобухватнију биографију чувеног Џона Колтрејна, једне од највећих светских џез легенди.

Може се рећи. Ја сам Колтрејнов велики поштовалац још од својих тинејџерских дана. Моја пасија сакупљања података о Колтрејну, сакупљања винила, а касније и фотографија, концертних карата и осталих ситница и података везаних за Колтрејнов живот и дело родила је идеју да бих све то могао и да документујем. У реализацију ове идеје кренуо сам са седамнаест година, 1970. Иначе, временом сам чак преуредио и своју кућу, како би неке од ствари из колекције могле стати. Ово је друга едиција ове књиге, изашла прошле године. На срећу, имам сјајне пријатеље и сараднике без којих ова књига не би била ни бледа сенка постојеће. Тешко да би овај пројекат могао бити реализован без свесрдне помоћи мојих драгих пријатеља попут Луиса Портера, Криса де Вита и Дејвида Вајлда.

Шта је, по Вашем мишљењу, специфичност ове књиге?

Као прво, ово је обимно штиво, више од 800 страница писаног и фото материјала, просечном читаоцу потребне су недеље, чак и месеци да би се упознао са свим детаљима. Овде можете наћи, не само стандардне биографске податке попут тога где, кад и са ким је Колтрејн свирао, већ и многе ситнице које допуњавају слику о музичком и уметничком портрету овог вансеријског саксофонисте. Добра комбинација хронолошких и дискографских аспеката карактерише ову књигу.

Намеће се констатација да се дело оваквог типа практично не може привести крају?

Никако. Како време одмиче и како Колтрејнова слава расте из године у годину, моји пријатељи и ја наилазимо на све више митских прича и урбаних легенди које је тешко проверити. Истовремено, све шири круг Колтрејнових обожаватеља поклања или на аукцијама продаје ствари везане за његов живот и каријеру које, наравно, са собом вуку нове детаље из Џоновог живота. Мој пријатељ Крис Де Вито, обишао је небројено пуно библиотека, архива, локалних издавачких и новинских кућа широм САД-а, у потрази за новим чињеницама из Колтрејновог живота. После сваког његовог пута, прикупљена грађа повећавала би број нових потенцијалних страница књиге.

Као један од водећих светских колекционара Колтрејновог наслеђа, годинама ширите ионако респектабилан круг пријатеља.

Многи заљубљеници у Колтрејна, моји пријатељи који пожеле да дођу и виде нешто од тога, увек су добродошли. Моја супруга прави деликатесне оброке, а сви моји редовни гости имају чак и своје штапиће за јело. Херби Хенкок, Карлос Сантана, Џо Семпл, Касандра Вилсон и Рави Колтрејн, неки су од мојих радо виђених пријатеља, са таквим величинама никада не мањка инспиративних разговора. Поносан сам на чињеницу да људи из свих крајева света и свих културолошких поднебља воле и знају толико пуно о Колтрејну. Фасциниран сам бројем Колтрејнових обожавалаца међу музичким звездама и разним музичким ентузијастима. Огроман број и-мејлова који ми свакодневно стиже то потврђује.

Били сте гост овогодишњег Београдског џез фестивала. Ова манифестација се последњих година крупним корацима враћа у врх регионалне, могло би се рећи, и светске џез сцене.

Одушевљен сам чињеницом да је све више младих људи у џезу и око њега – од извођача до публике. Имао сам прилику да пратим програм овогодишњег фестивала. Не бих издвајао никог посебно, али, практично, све што сам чуо носи неку нову енергију, сјајно комбиновану са старим вредностима. Иако не знам ваш језик, мислим да сам био равноправни члан публике, јер сам потпуно размео универзални језик музике.

Ово је Ваш први боравак у нашој земљи. Какве утиске носите из Београда?

Приметио сам невероватну доброту људи на сваком кораку. Практично не осећам географску даљину и културолошке разлике. Предусретљивост и срдачност људи са којима сам долазио у контакт говори много о вама и вашој земљи. Чак се и продавци на локалној пијаци труде да ми помогну у одабиру воћа и поврћа. Гест вашег, „српског Колтрејна”, Миће Марковића, који је 45 година брижно чувао карту са Колтрејновог концерта у Немачкој, да би ми је поклонио на промоцији моје књиге пре неколико дана, нешто је што ћу памтити до краја живота.

Колико је музика, посебно џез одредио Ваш животни пут?

Музика је примарна ствар у мом животу. Да није ње, да није Колтрејна, ја не бих био овде са вама. Музика доприноси зближавању људи. Гомилу пријатеља које сам стекао, скоро све земље које сам обишао, нераскидиве везе које сам створио, за све је то заслужна, између осталог, и музика. Колтрејн је током шездесетих година, у јеку Вијетнамског рата, у Јапану свирао „Peace on Earth” (мир на земљи). И нико од присутних ни на трен није помислио да је то утопија.