Сетите се сироте деце

Два текста објављена у „Политици” подсетила су ме на једну песму Чика Јове Змаја. Први је „Одело чини човека”, објављен 9. децембра прошле године у Културном додатку листа „Политика” (моја мати га је називала подлистак), а други „Одело наших писаца” у рубрици Међу нама.

Док нисам савладала читање мајка ми је читала Чика Јовину песму о новом капуту. На крају бих редовно плакала и онда је мама рекла да неће више да ми је чита ако будем плакала. Следећи пут сам на крају читања опсовала, онако сочно, булбулдерски. Нисам, као обично, добила грдњу због псовке. Разумела је.

И ви ћете после неколико стихова ове песмице:

Добио је капут нов,

па шета по среди

кад опази сиротињу,

– ни да је погледи.

Два сиротна детета

стајала крај пута,

два сиротна детета

без топлих капута.

Мрзела сам тог охолог капутлију. И данас га мрзим. Кад спремате славља, кад декоришете астале и бирате тоалете, сетите се сироте деце. Има их, осврните се, подајте.

Светлана Брновић Митић,
историчар уметности