Setite se sirote dece

Dva teksta objavljena u „Politici” podsetila su me na jednu pesmu Čika Jove Zmaja. Prvi je „Odelo čini čoveka”, objavljen 9. decembra prošle godine u Kulturnom dodatku lista „Politika” (moja mati ga je nazivala podlistak), a drugi „Odelo naših pisaca” u rubrici Među nama.

Dok nisam savladala čitanje majka mi je čitala Čika Jovinu pesmu o novom kaputu. Na kraju bih redovno plakala i onda je mama rekla da neće više da mi je čita ako budem plakala. Sledeći put sam na kraju čitanja opsovala, onako sočno, bulbulderski. Nisam, kao obično, dobila grdnju zbog psovke. Razumela je.

I vi ćete posle nekoliko stihova ove pesmice:

Dobio je kaput nov,

pa šeta po sredi

kad opazi sirotinju,

– ni da je pogledi.

Dva sirotna deteta

stajala kraj puta,

dva sirotna deteta

bez toplih kaputa.

Mrzela sam tog oholog kaputliju. I danas ga mrzim. Kad spremate slavlja, kad dekorišete astale i birate toalete, setite se sirote dece. Ima ih, osvrnite se, podajte.

Svetlana Brnović Mitić,
istoričar umetnosti