Намештена тржишна утакмица

Желим да се осврнем на допис г. Јована Срнића под насловом „Пијачна продаја и препродаја”, објављен недавно у рубрици Међу нама. У потпуности се слажем са свим изнесеним запажањима. Одавно сам одустала од куповине на зеленим пијацама. Кренем да купим шампињоне, зауставим се на првој тезги, кад видим да нема истакнуте цене, што је лош знак. Бојажљиво питам продавца и као што сам претпостављала – цена је била висока. Одмахујем главом и крећем даље, кад ме продавац, као да је прочитао моје мисли, упозорава: „Нећете наћи јефтиније.” Наравно, схватам упозорење. На неколико тезги које имају овај производ договорили су се да држе исту цену, да купац нема избора, већ да купи по тој цени. Одустајем од куповине, јер нико не жели ни да гледа намештену утакмицу, а камоли да учествује у њој.

Схватам да је тржишна утакмица одавно намештена, и то у свим сегментима трговине, не само на зеленој пијаци. Сви маркети имају исте цене основних намирница, разлика је можда у петопарцу. У коју год продавницу да уђеш – цене су упросечене. Истина је да некада има снижења, али су она занемарљива да би их кућни буџет осетио. Када, на пример, снизе цену уља или шећера нико неће тада да купи огромну количину тих намирница за обично домаћинство јер су кварљиве, да би се снижење осетило. То што је неки кекс на снижењу неће помоћи сузбијању инфлације. Артикли чије су цене, на пример, на снижењу од 50 одсто често су они коју су „на пола пута да контејнера” јер им се ближи истек рока употребе. Цене основних намирница као што су хлеб, млеко, месо, јаја никада неће снизити на пола.

Маркети ипак некад снизе цене воћа и поврћа, а имају тачне ваге, па ове намирнице купујем тамо уместо на пијаци. Али нису нам криви само зелена пијаца и супермаркети. Проблем је што је тржишна утакмица комплетно намештена. Цене хране, услуга, одеће и обуће, беле технике су строго договорене, па се и код нас одомаћио израз „картелско уговарање”. Израз потекао од злогласних криминалних организација значи да су цене услуга и робе које картел обезбеђује унапред договорене и свако ко то не поштује, ко спушта или диже цену, кажњава се смрћу.

У нашим тржишним приликама, на срећу, нема смртног исхода – једино што је умрло јесте слободно тржиште: однос понуде и потражње, здрава конкуренција и слично.

У мору поскупљења неопажено је прошла вест да су сви оператери мобилне телефоније кориговали цене. Наравно, нису их кориговали наниже.

Узалуд су биле приче да ће долазак трећег оператера снизити цене интернета, мобилне телефоније и кабловске телевизије. Сви оператери су се договорили, па је у ствари свеједно где ће корисник отићи – цене су исте с минималним одступањима и попустима. Тако је са свима – банкама, осигуравајућим кућама, трговачким ланцима, комуналним предузећима, односно са ценама свих роба и услуга. Све је исто и корисници немају избор ни могућност да прођу јефтиније. Никакав долазак неког новог ланца или оператера неће снизити цене. Напротив, само ће се уклопити с осталима. Све те акције и снижења су шарена лажа да можемо проћи јефтиније, јер нам је због сурове тржишне утакмице, која је у ствари намештена, одузето право које имају купци у развијеним економијама. То је здрава конкуренција која снижава цене, бори се за сваког купца и даје право на избор.

Весна Маринковић