Амерички ветерани чекају Србију

Овог лета, кошаркашке репрезентације Србије и Сједињених Америчких Држава барем два пута ће одмерити снаге: прво на турниру у Абу Дабију (17. јул), а затим у првом колу Олимпијских игара у Паризу (28. јула)… На већини светских кладионица ове две селекције су виђене у финалу, а екипа САД је, према очекивању, фаворит.

Американци су, по обичају, објавили свој олимпијски тим знатно пре свих, али овог пута донекле изненађује то што је у питању најстарији састав у њиховој историји, са просеком изнад 30 година. Оваква селекција, предвођена Леброном Џејмсом, Стефоном Каријем и Кевином Дурентом, сведочи колико су Американци свесни да више нису недодирљиви. Овај њихов састав је испуњен не само врхунским звездама, већ и играчима који имају значајно искуство играња против најбољих светских репрезентација, са Олимпијских игара и светских шампионата.

– Неће бити лако. Изузетно ценимо све остале тимове, али, свакако, ово ће бити легендарни састав – изјавио је недавно за америчке медије генерални директор Кошаркашког савеза САД (УСА баскетбал), некадашњи репрезентативац Грент Хил, у чије време је та репрезентација с лакоћом побеђивала са 30 и више поена разлике најбоље селекције света.

Амерички селектор Стив Кер, после неуспеха на Светском првенству прошлог лета у Манили (четврто место), определио се за следећих 12 играча: Бам Адебајо (27 год, клуб Мајами), Девин Букер (27, Феникс), Стефон Кари (36, Голден Стејт), Ентони Дејвис (31, ЛА Лејкерси), Кевин Дурент (35, Феникс), Ентони Едвардс (23, Минесота), Џоел Ембид (30, Филаделфија), Тајриз Халибартон (24, Индијана), Џејру Холидеј (34, Бостон), Леброн Џејмс (39, ЛА Лејкерси), Кавај Леонард (33, ЛА Клиперси), Џејсон Тејтум (26, Бостон).

Свако од њих је барем два пута учествовао на мечу свих звезда НБА кошарке (НБА ол-стар), а седморица су играла на Олимпијским играма. Међу њима су четири НБА шампиона и шест играча са титулом најбољег у лиги (МВП). Најуспешнији играч из ове селекције јесте Дурент, са три златне медаље (2012, 2016, 2021), док Џејмс има две злата (2008, 2012) и бронзу (2004). Двоструки светски шампион, Кари (2010, 2014), у 36. години дебитује на Олимпијским играма.

Овај амерички тим је безмало за годину дана у просеку старији од најстарије америчке селекције, на Олимпијским играма у Атланти 1996 (просек 29 година, 10 месеци). За време Игара у Паризу имаће просек од 30 година и девет месеци. Џејмс ће постати најстарији амерички репрезентативац икада, а тој селекцији пружа се шанса да постане најстарија која је освојила злато у историји највеће смотре спорта.

Откако се кошарка игра на Олимпијским играма (дебитовала у Берлину 1936), Американци само четири пута нису освојили злато. Први пораз – после 63 победе – доживели су у Минхену 1972, у контроверзном финалу од Совјетског Савеза. У Москви 1980. нису учествовали (бојкот, Југославија прва), а у Сеулу 1988. доживели су свој други пораз укупно (полуфинале, СССР) и последњи са аматерским играчима.

Од појаве Тима снова у Барселони 1992. – по општем мишљењу најбољег тима који је икада играо – Американци су наставили да играју са НБА играчима, али им и то није гарантовало златну медаљу. У Атини 2004, када је Леброн Џејмс дебитовао са 18 година, у групи су изгубили од Порторика и Литваније, а полуфиналу их је надиграла Аргентина. Тај неуспех довео је до крупних промена у Ју-Ес баскетбалу, где је одлучено да се убудуће много темељније гради тимски дух у репрезентацији и да против најбољих светских селекција више није довољно само да се изађе на терен са најзвучнијим именима. Тај задатак поверен је тадашњем генералном менаџеру Џерију Коланђелу и селектору Мајку Крижевском.

Тако су Американци, са играчима попут Брајанта, Џејмса и Дурента, лако освојили титуле у Пекингу 2008, Лондону 2012. и Рио де Жанеиру 2016 (у финалу против Србије), али је пре три године, у Токију, опет било густо. Селекција САД, са селектором Грегом Поповићем, у групи је изгубила од Француске коју је затим савладала у финалу (87:82).

Напредак међународне кошарке најбоље је видљив управо по снази тимова које су Американци слали на Олимпијске игре. У почетку било им је довољно да се са универзитетским селекцијама прошетају до злата. Најбоља екипа из те ере свакако је она која је у Риму 1960. године нанела нашој репрезентацији (Југославија) најтежи пораз у њеној историји (104:42). Састав који је у просеку имао мање од 23 године, предводили су Џери Вест, Оскар Робертсон и Џери Лукас. Просечно су побеђивали ривале са просечно 42,4 поена.

Тим снова у Барселони – прва америчка репрезентација састављена од НБА играча – млео је све пред собом и створио подсмех код оног дела јавности који се питао чему уједињење професионалаца и аматера (историјски договор ФИБА и НБА) кад остатак света никада неће бити довољно добар да се приближи квалитету НБА.

На крају, победила је мудрост Боре Станковића (у то време генерални секретар ФИБА) и Дејвида Штерна (тада комесар НБА) – да није далеко дан када ће доћи до уједначавања снага. Тако су данас водећи играчи у НБА странци, док је Америка принуђена да регрутује своје најбоље ветеране за Олимпијске игре у Паризу (26. јул-11. август).