У престоници културе пет нових спомен-обележја

Ужице – Пет спомен-обележја заслужним личностима добија Ужице у години када је град национална престоница културе. Ову намеру ужичке власти подржали су (једногласно) одборници локалне скупштине на недавно одржаној седници.

Одлука је несвакидашња, будући да су овде увек пролазили дужи периоди док се не направи какво ново спомен-обележје (последње у граду подигнуто, мајстору трубе Миловану Петровићу, откривено је 2021), а сада чак пет. Овог пута, образлажу иницијатори, у основи је неговање културе сећања, битне ставке ужичке кандидатуре за престоницу културе.

Тако ће ускоро спомен-обележја у Ужицу добити Љубомир Љуба Стојановић, Малиша Атанацковић, Милан Верговић и Милун Видић, а у оближњој Рибашевини Паун Петронијевић. Свако са стваралаштвом значајним за ову средину, трагом у друштвеном животу, привреди или уметности током минулих времена.

Љубомир Стојановић (1860–1930) један је од најзначајнијих Ужичана: знаменити филолог, научник с којим је почела србистика, професор Велике школе, секретар Српске краљевске академије наука. Објавио је издања великог броја старих споменика, рукописа и докумената, дела Вука Караџића у 17 томова, оригинал Мирослављевог јеванђеља носио је у Беч по налогу краља Александра Обреновића где је урађено фото-типско издање. Био је и политичар, министар просвете, а у два наврата председник Владе Краљевине Србије. Стојановићеву родну кућу у центру Ужица срушила је 2016. тадашња градска СНС власт да би на том месту била подигнута стамбено-пословна зграда, а сада актуелно СНС градско руководство „оцу србистике” подиже споменик. И то, како је најављено, на платоу испред Дома здравља (поред кога се налазила срушена родна кућа).

Малиша Атанацковић (1860–1919) био је трговац, индустријалац, председник ужичке општине. Утемељивач чувене Ткачке радионице (основане 1901. и коришћене дуже од века, па срушене 2020. да би се на њеном месту саградио стамбено-пословни комплекс). Атанацковић је, уз остало, заслужан за изградњу прве хидроцентрале по Теслиним принципима на Балкану, која је 1900. прорадила на Ђетињи, а и сада је способна да производи струју. Спомен-обележје Малиши направиће на градској плажи код улаза у најстарију хидроцентралу.

Ни уметници нису заборављени. Први академски вајар ужичког краја Милан Мишо Верговић (1928–1960) створио је, уз остало, познату скулптуру „Мазепа” (бронзано лане), па ће то скулптурално дело Верговићу у част бити постављено у атријуму Народног позоришта Ужице. Такође, скулптуру, под именом „Кућа-знак” добија академски вајар и универзитетски професор Милун Видић (1939–2007) и то у парку испред здања Градског културног центра (где се већ налазе спомен-обележја истакнутим Ужичанима). А песник Паун Петронијевић (1936–1962), педесетих добитник Змајеве награде за поезију (сада су „Одзиви Пауну” поетска манифестација с најдужом традицијом у округу), добија бисту с постаментом у парку пред школом у родној Рибашевини.

Постављања свих пет спомен-обележја у склопу су пројекта „Ужице – национална престоница културе” истакао је након усвајања те одлуке на скупштинској седници председник Скупштине града Ужица Бранислав Митровић. – Када смо код Министарства културе аплицирали за ту престижну титулу, један од сегмената био је и култура сећања. У претходним деценијама Ужице је остало дужно великанима нашег града Љуби Стојановићу и Малиши Атанацковићу, као и нашим истакнутим уметницима, тако да сматрам да је ово добра прилика да им се Ужице одужи у години када је престоница Србије у култури – изјавио је Митровић.