U prestonici kulture pet novih spomen-obeležja

Užice – Pet spomen-obeležja zaslužnim ličnostima dobija Užice u godini kada je grad nacionalna prestonica kulture. Ovu nameru užičke vlasti podržali su (jednoglasno) odbornici lokalne skupštine na nedavno održanoj sednici.

Odluka je nesvakidašnja, budući da su ovde uvek prolazili duži periodi dok se ne napravi kakvo novo spomen-obeležje (poslednje u gradu podignuto, majstoru trube Milovanu Petroviću, otkriveno je 2021), a sada čak pet. Ovog puta, obrazlažu inicijatori, u osnovi je negovanje kulture sećanja, bitne stavke užičke kandidature za prestonicu kulture.

Tako će uskoro spomen-obeležja u Užicu dobiti Ljubomir Ljuba Stojanović, Mališa Atanacković, Milan Vergović i Milun Vidić, a u obližnjoj Ribaševini Paun Petronijević. Svako sa stvaralaštvom značajnim za ovu sredinu, tragom u društvenom životu, privredi ili umetnosti tokom minulih vremena.

Ljubomir Stojanović (1860–1930) jedan je od najznačajnijih Užičana: znameniti filolog, naučnik s kojim je počela srbistika, profesor Velike škole, sekretar Srpske kraljevske akademije nauka. Objavio je izdanja velikog broja starih spomenika, rukopisa i dokumenata, dela Vuka Karadžića u 17 tomova, original Miroslavljevog jevanđelja nosio je u Beč po nalogu kralja Aleksandra Obrenovića gde je urađeno foto-tipsko izdanje. Bio je i političar, ministar prosvete, a u dva navrata predsednik Vlade Kraljevine Srbije. Stojanovićevu rodnu kuću u centru Užica srušila je 2016. tadašnja gradska SNS vlast da bi na tom mestu bila podignuta stambeno-poslovna zgrada, a sada aktuelno SNS gradsko rukovodstvo „ocu srbistike” podiže spomenik. I to, kako je najavljeno, na platou ispred Doma zdravlja (pored koga se nalazila srušena rodna kuća).

Mališa Atanacković (1860–1919) bio je trgovac, industrijalac, predsednik užičke opštine. Utemeljivač čuvene Tkačke radionice (osnovane 1901. i korišćene duže od veka, pa srušene 2020. da bi se na njenom mestu sagradio stambeno-poslovni kompleks). Atanacković je, uz ostalo, zaslužan za izgradnju prve hidrocentrale po Teslinim principima na Balkanu, koja je 1900. proradila na Đetinji, a i sada je sposobna da proizvodi struju. Spomen-obeležje Mališi napraviće na gradskoj plaži kod ulaza u najstariju hidrocentralu.

Ni umetnici nisu zaboravljeni. Prvi akademski vajar užičkog kraja Milan Mišo Vergović (1928–1960) stvorio je, uz ostalo, poznatu skulpturu „Mazepa” (bronzano lane), pa će to skulpturalno delo Vergoviću u čast biti postavljeno u atrijumu Narodnog pozorišta Užice. Takođe, skulpturu, pod imenom „Kuća-znak” dobija akademski vajar i univerzitetski profesor Milun Vidić (1939–2007) i to u parku ispred zdanja Gradskog kulturnog centra (gde se već nalaze spomen-obeležja istaknutim Užičanima). A pesnik Paun Petronijević (1936–1962), pedesetih dobitnik Zmajeve nagrade za poeziju (sada su „Odzivi Paunu” poetska manifestacija s najdužom tradicijom u okrugu), dobija bistu s postamentom u parku pred školom u rodnoj Ribaševini.

Postavljanja svih pet spomen-obeležja u sklopu su projekta „Užice – nacionalna prestonica kulture” istakao je nakon usvajanja te odluke na skupštinskoj sednici predsednik Skupštine grada Užica Branislav Mitrović. – Kada smo kod Ministarstva kulture aplicirali za tu prestižnu titulu, jedan od segmenata bio je i kultura sećanja. U prethodnim decenijama Užice je ostalo dužno velikanima našeg grada Ljubi Stojanoviću i Mališi Atanackoviću, kao i našim istaknutim umetnicima, tako da smatram da je ovo dobra prilika da im se Užice oduži u godini kada je prestonica Srbije u kulturi – izjavio je Mitrović.