Храна са Запада на српској трпези

Лоша и нередовна исхрана може да доведе до смањења имунитета, ослабљеног физичког и менталног развоја, али и смањене продуктивности, показују истраживања Светске здравствене организације. Последњих деценија на овом поднебљу оброци које уносе Срби све више одступају од препорука лекара, јер већина људи уноси више хране него што организам може да „потроши”, доводећи до драматичног пораста гојазности и њених последица, као што су дијабетес, кардиоваскуларна обољења и разне врсте канцера.

Али, немају здравствене тегобе само веома гојазни људи. Лекари упозоравају на то да су недостатак хране и потхрањеност и даље значајни проблеми, посебно у сиромашним друштвеним слојевима, пре свега код најмлађих, трудница и пензионера. Неухрањени грађани последњих година чести су пацијенти ендокринолога, али и неуролога.

– Лоша исхрана утиче на појаву серије системских обољења, а треба имати на уму да одређена храна изазива и неке алергијске реакције. У ординацији, ипак, имамо више оних пацијената који имају здравствене проблеме настале услед вишка килограма, него оних који су неухрањени – истакла је др Оливера Ћирковић, помоћник директора Дома здравља „Земун”.

Једно од испитивања у Канади је показало да је код особа које једу више воћа и поврћа опасност од кардиоваскуларних обољења, а највише од инфаркта, мања за 30 одсто него код особа које их не једу.

Западни начин исхране и брза храна ушли су и на српске трпезе, па зато није ни чудно што се наша земља иза Русије налази у самом врху оболелих од срчаних обољења. Статистика показује и да је исхрана у којој доминирају пржена храна, грицкалице, слаткиши и црвено месо узрок око 35 одсто срчаних удара у свету. Наши људи оброке не припремају гледајући у такозвану пирамиду здраве исхране, јер их дубина џепа и мале плате и пензије ограничавају на то да купују јефтиније намирнице, које су „заситљиве”, које имају велику калоријску вредност, а мало значајних витамина и минерала.

(/slika2)– Ако неко има генетску предиспозицију за појаву дијабетеса, а води здрав живот и храни се правилно, болест може да га заобиђе. Око 25 одсто људи има такав метаболизам да нема проблема са храном коју једе. Код осталих грађана то није случај. У нашој земљи се већина људи храни неправилно, што је последица начина живота који живимо. Чак и они који имају новца да купују најквалитетније намирнице, немају навику да се здраво хране. Није лако променити навике, јер је потребно неколико месеци до годину дана да би се људи прилагодили новом режиму узимања оброка. Брза храна са Запада све више заузима места на српској трпези – сматра др Невенка Димитријевић, специјалиста опште медицине Дома здравља „Вождовац”.

Стручњаци Светске здравствене организације објашњавају да престанак пушења, правилна исхрана и лечење одређених инфекција могу да спрече настанак око трећине тумора. Правилан избор намирница утиче како на превенцију, тако и на успоравање или заустављање процеса развоја рака. Антиоксиданти, супстанце које се налазе у одређеним врстама воћа и поврћа, смањују ризик од настанка неких врста рака, док влакна житарица снижавају ниво холестерола у крви.

Треба имати на уму да у развијеним земљама до 30 одсто људи оболева од болести које се преносе храном, а само се у државама ЕУ годишње појави око 400.000 случајева салмонелозе и кампилобактериозе, заразних болести које се преносе храном.