Нови прилози Титовој биографији

Чланак „Шћепан травар и Тито бравар”, уваженог историчара Радоша Љушића, објављен у „Политици”, изазвао је реаговање Живомира Жике Тешића под насловом „Оспоравање Јосипа Броза”, објављено у рубрици Међу нама.

Овом приликом сматрам да је потребно да скренем пажњу на то која је све врло занимљива питања, кроз научно трвење, пре више деценија проф. др Иван Авакумовић, некадашњи професор на Универзитету Бритиш Колумбија у Ванкуверу, упутио Титовом биографу Владимиру Дедијеру, поводом објављивања његове књиге „Нови прилози за биографију Јосипа Броза Тита”. Иван Авакумовић важио је за једног од најбољих познавалаца немачких ратних докумената која су се односила на Други светски рат.

У свом научном раду „Нове приче старог Владе”, упокојени професор Авакумовић (1926–2014) између осталог је написао:

„1) Како се звала и презивала особа која се појављује у архивама Трећег Рајха као ’Хрват који не ради за паре’, у окупираном Београду у касно пролеће и током лета 1941. године? С обзиром да је Дедијер проучавао нацистичка документа за разна издања биографије Јосипа Броза Тита, он не само да зна о коме је реч него може истовремено да обелодани и псеудоним под којим се врли ’Хрват, који не ради за паре’, појављује за време и после рата. 2) Какав је удео ’Хрвата, који не ради за паре’, у подухвату Гестапоа и немачке војне обавештајне службе (Абвер) против тајног центра совјетске обавештајне службе у Београду јуна 1941. године када су Немци ухапсили Мустафу Голубића? 3) Да ли је хапшењем Мустафе Голубића, красног југословенског револуционара и истакнутог совјетског обавештајца, отежан или олакшан совјетски увид у делатност Тита и немачког окупатора у Југославији? Узгред речено, Мустафа Голубић је имао врло лоше мишљење о Хитлеровом ’Новом поретку’ и ЦК КПЈ. 4) Каква је улога ’Хрвата, који не ради за паре’, у успешним подухватима Гестапоа против београдске организације КПЈ у лето 1941? Дедијер вероватно зна да нацистички документи не приписују ове ’провале’ активиста и функционера КПЈ и СКОЈ издајству Ратка Митровића, организационог секретара ЦК СКОЈ… 5) Кога се месеца 1941. године ’Хрват, који не ради за паре’, пребацио на други терен пошто је коначно обавио посао у Београду? 6) Да ли је ’Хрват који не ради за паре’ сам отпутовао из Београда или је добио пратњу да би што лакше стигао тамо где је и окупатор сматрао да ће ’Хрват, који не ради за паре’ бити најкориснији у јесен 1941. године? 7) Средином септембра 1941. године Тито је возом напустио Београд и преко Сталаћа – Чачка отишао на слободну територију у западној Србији. На путу га је пратила особа која је била одређена за ађутанта команданта Седме СС ’Принц Еуген’ дивизије. Да ли је, по Дедијеру, био обичај да генерални секретари комунистичких партија путују у пратњи СС официра у јеку Хитлеровог похода на СССР? 8) Ако то није био обичај, зашто је направљен изузетак за Тита? 9) Према нацистичким документима, Немци су пре десанта на Дрвар (1944) обавестили Тита да ће га напасти падобранцима. Да ли су, по Дедијеру, за време Другог светског рата Немци имали обичај да унапред јаве како ће и кога напасти? 10) Да ли су Немци хтели да отежају или олакшају одбрану Врховног штаба НОВ и маршала Тита? Узгред буди речено, 500. падобрански батаљон немачке војске био је углавном састављен од кажњеника, војника који су се огрешили о разне нацистичке законе и прописе немачких оружаних снага. Реч је о људима које генерали и обавештајне службе најрадије жртвују када треба заварати траг.” („Гласник СИКД Његош”, свеска педесета, јун 1983, стр. 81–82)

Вујадин С. Гудељ