Novi prilozi Titovoj biografiji

Članak „Šćepan travar i Tito bravar”, uvaženog istoričara Radoša Ljušića, objavljen u „Politici”, izazvao je reagovanje Živomira Žike Tešića pod naslovom „Osporavanje Josipa Broza”, objavljeno u rubrici Među nama.

Ovom prilikom smatram da je potrebno da skrenem pažnju na to koja je sve vrlo zanimljiva pitanja, kroz naučno trvenje, pre više decenija prof. dr Ivan Avakumović, nekadašnji profesor na Univerzitetu Britiš Kolumbija u Vankuveru, uputio Titovom biografu Vladimiru Dedijeru, povodom objavljivanja njegove knjige „Novi prilozi za biografiju Josipa Broza Tita”. Ivan Avakumović važio je za jednog od najboljih poznavalaca nemačkih ratnih dokumenata koja su se odnosila na Drugi svetski rat.

U svom naučnom radu „Nove priče starog Vlade”, upokojeni profesor Avakumović (1926–2014) između ostalog je napisao:

„1) Kako se zvala i prezivala osoba koja se pojavljuje u arhivama Trećeg Rajha kao ’Hrvat koji ne radi za pare’, u okupiranom Beogradu u kasno proleće i tokom leta 1941. godine? S obzirom da je Dedijer proučavao nacistička dokumenta za razna izdanja biografije Josipa Broza Tita, on ne samo da zna o kome je reč nego može istovremeno da obelodani i pseudonim pod kojim se vrli ’Hrvat, koji ne radi za pare’, pojavljuje za vreme i posle rata. 2) Kakav je udeo ’Hrvata, koji ne radi za pare’, u poduhvatu Gestapoa i nemačke vojne obaveštajne službe (Abver) protiv tajnog centra sovjetske obaveštajne službe u Beogradu juna 1941. godine kada su Nemci uhapsili Mustafu Golubića? 3) Da li je hapšenjem Mustafe Golubića, krasnog jugoslovenskog revolucionara i istaknutog sovjetskog obaveštajca, otežan ili olakšan sovjetski uvid u delatnost Tita i nemačkog okupatora u Jugoslaviji? Uzgred rečeno, Mustafa Golubić je imao vrlo loše mišljenje o Hitlerovom ’Novom poretku’ i CK KPJ. 4) Kakva je uloga ’Hrvata, koji ne radi za pare’, u uspešnim poduhvatima Gestapoa protiv beogradske organizacije KPJ u leto 1941? Dedijer verovatno zna da nacistički dokumenti ne pripisuju ove ’provale’ aktivista i funkcionera KPJ i SKOJ izdajstvu Ratka Mitrovića, organizacionog sekretara CK SKOJ… 5) Koga se meseca 1941. godine ’Hrvat, koji ne radi za pare’, prebacio na drugi teren pošto je konačno obavio posao u Beogradu? 6) Da li je ’Hrvat koji ne radi za pare’ sam otputovao iz Beograda ili je dobio pratnju da bi što lakše stigao tamo gde je i okupator smatrao da će ’Hrvat, koji ne radi za pare’ biti najkorisniji u jesen 1941. godine? 7) Sredinom septembra 1941. godine Tito je vozom napustio Beograd i preko Stalaća – Čačka otišao na slobodnu teritoriju u zapadnoj Srbiji. Na putu ga je pratila osoba koja je bila određena za ađutanta komandanta Sedme SS ’Princ Eugen’ divizije. Da li je, po Dedijeru, bio običaj da generalni sekretari komunističkih partija putuju u pratnji SS oficira u jeku Hitlerovog pohoda na SSSR? 8) Ako to nije bio običaj, zašto je napravljen izuzetak za Tita? 9) Prema nacističkim dokumentima, Nemci su pre desanta na Drvar (1944) obavestili Tita da će ga napasti padobrancima. Da li su, po Dedijeru, za vreme Drugog svetskog rata Nemci imali običaj da unapred jave kako će i koga napasti? 10) Da li su Nemci hteli da otežaju ili olakšaju odbranu Vrhovnog štaba NOV i maršala Tita? Uzgred budi rečeno, 500. padobranski bataljon nemačke vojske bio je uglavnom sastavljen od kažnjenika, vojnika koji su se ogrešili o razne nacističke zakone i propise nemačkih oružanih snaga. Reč je o ljudima koje generali i obaveštajne službe najradije žrtvuju kada treba zavarati trag.” („Glasnik SIKD Njegoš”, sveska pedeseta, jun 1983, str. 81–82)

Vujadin S. Gudelj