Почетни капитал – 50 динара краљице Марије Карађорђевић

Најстарија установа културе у Лазаревцу – Библиотека „Димитрије Туцовић” данас обележава седам и по деценија од оснивања и у својој мисији посебно указује на лик и дело личности чије име поносно носи.

– Баштинимо 75 година дугу традицију библиотечко-информативне делатности на територији ове општине и у мрежи смо библиотека града Београда. Имамо 11.000 чланова и располажемо са фондом од 150.000 књига распоређених у централној згради и огранцима Степојевац, Велики Црљени, Рудовци и Јунковац. Библиотека је од 2011. године смештена у згради Старе болнице изграђене 1931. за потребе Здравствене задруге. Десет ари плаца за зграду поклонили су Тома и Илинка Пауновић, а краљица Марија Карађорђевић је положила 50 динара у сребру, што је био и почетни капитал за ову народну задужбину – каже Јасмина Иванковић, директорка библиотеке и напомиње да је зграда служила и за потребе здравствене заштите Лазаревчана, између осталог и као породилиште, тако да многи с поносом истичу да су рођени у библиотеци.

Библиотека је, према речима директорке, основана одлуком Народног одбора 1949. године са задатком да просвећује становништво.

– Мештани села Велики Црљени своју библиотеку су основали две године раније у склопу дома културе, а обе установе формиране су донацијом суграђана. Уз сагласност породице Димитрија Туцовића, а на захтев збора радника и предлог Комисије за споменике, од 1986. преименована је у Библиотеку „Димитрије Туцовић. Првобитно је основана као градска књижница са читаоницом у згради Радничког универзитета, а имала је на располагању 16 метара квадратних.

Када је почео да ради Дом културе „Спасенија Цана Бабовић”, библиотека се преселила у нови простор 1979. и у сутурену је остала до 2011. године.

 – То је блистав период када библиотека добија значајна признања и када постоји библиобуска служба која обилази постројења у комбинату „Колубара”. Тада се рађа идеја о оснивању Фестивала хумора за децу, па је ова смотра међународног карактера прошле године обележила 35 година рада – истиче Иванковић.

Данас, библиотека је модерна установа од интереса за град Београд. Од 2015. године ова установа формирала је и дигиталну библиотеку у којој су махом садржаји везани за завичајну периодику (листови „Колубара”, „Синдикалац”, „Гимназијалац”...) Захваљујући Министарству културе, од 2020. библиотека пројектом „Дигитални Лазаревац” представља споменичко наслеђе овог краја. Значајна је и њена издавачка делатност која окупља завичајне ауторе, награђене писце Фестивала хумора за децу и библиотекаре.

Негујући име Димитрија Туцовића, библиотека је установила награду која носи његово име, а за остварења у истраживачком новинарству и публицистици, прегалницима, који су допринела сазнањима истине о чињеницама и токовима живота и рада Туцовића, промоцији антиратне тематике социјалне правде и патриотизма. Први лауреат је историчарка Снежана Ђенић, музејски саветник и публициста, ауторка рођенданске изложбе „Раднички витез”.

– Поставка представља својеврстан покушај да се сачуваним документима и фотографијама расветли и илуструје животни пут и политичко деловање овог хуманисте и борца за радничка и људска права и слободе, који спада у ред знаменитих Срба 20 века. Грађу сам пронашла у установама као што су Државни архив Србије, Народна библиотека Србије, Народни музеј Ужица, Библиотека „Љубиша Р. Ђенић” Чајетина, Народна и универзитетска библиотека Љубљана... Обиље података о свом раду оставио је управо Туцовић и тај опус данас је драгоцен извор, како за историју радничког покрета, тако и за време у коме је он живео и радио – објаснила је историчарка Снежана Ђенић.